Delo

ИСТОРИСКИ ЕЛЕМЕНТИ 73 Словенство; а поименце у крајеве на суху и острва јужно од Цетине придолажаху српски досељеници, а у западне крајеве северно од Цетине. нарочито острвске, долажаше поред српских и нешто хрватских из североисточних далматинских крајева и непосреднога им суседства. На тај начин буде и у Далмацији, као што је било и у данашњој Хрватској, уништена до. тадања разграниченост српскога и хрватскога народа. Што је посебична државна судбина дотле била поцепала једно од другога, сад се нађе испретурано једно међу друго. Сад су у северној Далмацији Срби и заједничком домовином везани за Хрвате; од сад су они нераздвојни. Није мање значајно, за доцније стање национално, ни само турско господарење по појединим крајевима. У њима је за то време становништво мешањем добило оно једно српско обележје које се срета по свим таким местима ако заредимо на северу од Карловца па свршимо на југу с Рисном. Дакле услед свега тога, колико латинштина толико Хрватство, са свим оним што је ово имало у себи несловенскога па чак и понечим што не беше туђинско, потиснути су са свога вековнога земљишта, и први пут од словенскога досењења у VII веку Српство се силно прелева из својих старих међа на дотадашње хрватско земљиште преко Цетине, а осим тога оно на целој прузи од Велебита до испод Ловћена подмлађује становништво чилим словенским животом Да престану те прилике, тако повољне за српско ширење на запад, помогли су много сами Срби Христове вере. Одушевљени идејом ослобођења од некрста, ни кад они не прекидоше своју упорну борбу с иадишаховом царевином и њеним представницима, бројећи у ове и саму своју браћу која преверише и примише пророкову науку. А кад Османовићева сила стаде посртати, они на приморју подупреше Млечиће као год што су њихова браћа на Дунаву помогла хабзбуршки дом. Тако лав светога Марка стаде сузбијати полумесец Османов с добивенпх места и мало по мало рашири толико своја крила, да се на послетку сва садашња Далмација, разуме се: без Дубровачкога, нађе у XVIII веку под Млетачком.