Delo

ПСТОРИСКИ Е.1ЕМЕНТИ 15 ришта јевтиних сировина. Нема места у Дадмацији за чије је благостање штогод учинила млетачка политика. Цео њихов систем, а нарочито привредни, на који су као стари трговци и обраћали главну пажњу, просто је исисавао Далмацију па тим народ тамошњп чинио је мекшим и неотпорнијим према свему, па и према несловенским утецајима. Црно је стање привредно у Далмацији и данас, а онда је било још горе. Још треба имати на уму да је оно било време кад је цео источни басен Средоземнога Мора притискивало оно опадање које се поче од кад Португалци својим путем око Африке окренуше јевропско-азиску трговину на Атлантски Океан. Народ се уДалмацији просто цреобраћаше у Фукару, а тако су га и сматрали његови господари. И систем политички и целокупне прилике и њуди убијалп су у становништва свест да је оно народ. Развијао се неки покрајински патриотисам — Далматинство. Па и то се сужавало на све ситније обиме. Једно јеТрогир, а једно Сплег; једно Вис а једно Хвар: једно стари град на Хвару, а друго Хвар, на истом острву: сви их мостови на свету не хоћаху моћи повезатп. Вока је била са свим одвојена од целе остале територије извана— Арбан и ј о м. У самој Боци Паштровићи се не сматраху Бокељима, већ нешто засебно. Даље: Ришњане и Новљане слабо је што могло сложити; Пераштане и Которане још мање. Па ту беше мегдана, ту заседа, крвних освета, које се преношаху с колена на колено ! То је крвљење слабо узнемиривало дуждевску позицију; напротив: то јој је њен посао олакшавало ! Национална се политичка свест стално сатирала. Ако се изузму цркве, ни у немањићском Котору, ни у баошићској и деспотовој Будви ни у Херцегову Новоме нема, да привуче на себе пажњу, ниједнога виднога знака из времена српскога владања. Све што је било — заклониле су иПреправке” млетачке својим крилатим лавовима. Нарочито су зазирали од српскога имена, јер је реч С рб и н, треба им признати, доиста била читав политички програм.. У осталом и успели су да га угуше на острвима где им је корен био најдубљи а где је прнтецање чиле српске снаге најређе досезало. Слично је било и у већини католичких места на когшу.. Згодно им беше да српско име вежу за православља а међу