Delo

ПИСМО ИЗ БОСНЕ 83 као у Фојници, Крешеву и т. д. Код тијех су се манастира могли ђацн да спреме п за духовни чин Према свему овоме видите, да је просвјета за турске владе стајала на врло ниском степепу, алп опет морам нагласитн ако турска влада нпје просвјету иотномагала није јој нн одмагала. А шта ради „културна“ Аустрија ? Кад је Аустрија дошла у Босну и Херцеговину обећа нам и што не мислнсмо. У својој прокламацији рече нам ћесар, да „он заповиједа, да сви синовн ове земље имаду уживати једнака права по закону, да свпколицн нмаду штићени бити гледе свога живота, гледе своје вјере и гледе добра свога. Ваши закони п уредбе ваше неће се самовољно укидати, а штедиће вам се светнње н обичаји вашп, нпшта се на силу учинитн неће, сваком ће се згодом зрело размотрити н просудиги шта вам треба*. Карактеристично је за ову прокламацију, да су је одмах од народа натраг купили, чим је Аустрија уљегла. Хтјели су ваљда де немају свједока сво.је инконсенквенције. Одмах ирвијех година окуиације затвори • аустријска влада велики број српскнјех школа Тако је затворнла да се више никад не отвори српску иолугнмназију у Сарајеву. Богословнја у Бањој Луцн затворена је била још за устанка, те тако босапској владп би закраћено задовољ ство. да је она својом руком затвори. Осим тога влада затворн великн број основних школа. Нема те српске игколе која дапас постојп а да ннје иретрпјела велики бро.ј криза. Ослањајући се на бруталну силу бајонета служила се босанека влада свпјем могућпнјем средствима против српске школе почевши од укпдања српске општине у Мостару у годпнн 1882. и узимања управе у своје руке н поновног раснуштања општине ове године па до најпростпјег подваљивања каквог котарског (среског) предстојника догичној оиштинн и завођења народа слаткпјем рпјечпма. Човјек не може да појми с колико муке н пожртвовања пздржава нравославнн Србин у Босни и Херцеговннп своју школу, а да је издржава. натјерала га је невоља и владнне комуналне школе, које су кан’ даради тога п подигнуте, да однарођују млађе геперације. Што је православнн Србнн већма увиђао погнбао која му пријетп од владпнијех школа то је с већим одушевљењем подносио жртве за своју националну иросвјету. У тој борби између владе н народа морао је народ да буде врло обазрив п пастојао је да даде што невпнији облик тој борби. Та је борба развила у Боснп н Херцеговинп и прослављање првог српског нросвјетптеља св. Саве. Гдје год српска школа постоји држи се о св. Сави свечана забава или представа у корист школе. Ту се прилажу прилози на олтар нацноналне просвјете. Па и против овога рада устаје босанска влада најенергичније. Тако у некијем мјестпма забранн прославу св. Саве са свијем, у некијем заплијепп 2!3 програма (програм се мора слати влади на цензуру) а забрану јавн на један данприје св. Саве тако да се свечаност мора пли одгоднти или нпкако и не држатн. Влада забрањује салу за