Delo

ПЦСМО ИЗ БОСНЕ 85 славне опнипне прпмјењују наредбе о корпорацијама и политичким друштвима што се противи проппспма православне цркве. Поједпним општинама намеће се без судједовања народа таки штатут, који се противи прописпма нравославне цркве н који сву власт црквене општине полаже у руке иолпцијских властп. Влада настојн свпјем средствпма, да распнрн раздор између народа и духовне властп н. пр. у Мостару. У најновије вријеме наредпле су власти посебпце свакој општпнн, да пмаду на неколнко дана раније прпјавитн сваку сједницу са свијем предметпма п она забрањује евентуалне предлоге, којн бн моглп пасти на самом састанку. Оспм тога је наређено поједпнпм општинама, да пмаду спискове својих одборника поднијетп полит. властп н. пр. у Б. Новом. Власти самово.Ђно нптервенпшу црквене утвари у олтару без присуства свјештенпка н. пр. у Б. Новом. Исто тако влада чинн све могућне сметње подизање српских православних школа. Не допушта се куповање земљишта у ту сврху н. пр. општини Кукуљевској. Зидању школских зграда чине се све могућне препреке н потискује се на пеугледна мјеста. Глобе се већ п они којп јавно говоре за отварање српске гимназнје у Сарајеву. Мостарској општини се не допушта иодпзање више дјевојачке школе нз својијех средстава и ако су испуњени сви услови. На молбу јој се и не одговара, а међу тијем бнјеле и црне сестре подпжу такове заводе. ПГго се тнче самога наставнога плана и ту влада сужује правице српскога народа свакн дан. Настава је спутана у окове цензуре. Забрањују се школске књпге, којима се негује српска свијест, пме и језнк српскп, а натурују нам се таке ко.је угушују паше народне осјећаје. Свештеннцнма се заповиједа, да у црквама објаве народу. да има унпсивати дјецу у комуналну школу. Осим тога, н усмено и под пријетњом глобе, позивљу поједипе родитеље, да уписују дјецу у школу комуналпу н. пр. у Сапском Моету. Глобе опе, којп савјетују, да се дјеца уппсују у српске школе н. пр. у Б. Дубицп. Дају само онпм свјештеницима плату за катихизацнју на комуналној школн, у којој учп барем десеторо православне дјеце само да ти свјештеницп православну дјецу упућују у комуналну школу а не у српску као н. пр. у Стоцу, Доњој Тузли. Противно конвенцпји између Турске п Аустрије од 9. (21.) априла 1879. не допушта се урођеницнма, којп су своје науке свршили у иноземству, да ступе у какву владпну нли приватну службу. Тако се не допушта бпоградскпм богословнма, да буду свјештеницп у Боснп н Херцеговннн, чак не допуштају становање у земљп нп оннм урођенпцпма који су у Боснп и Херцеговинп врло потребнп као н.пр. љекари. Такоје забрањено становање н пракса Др. Жерајпћу, Др. Главану, који је науке свршпо још за турске владе у Паризу, па чујемо, да н госпођица Др. Јакшпћ, рођена Невеспњка , ннје могла битп примљења у Босну н Херцеговнну премда је врло потребно да има у Боспп и Херцеговини женскијех љекара особнто због мухамедовекнјех харема и т. д. н т. д, Мн заиста нн-