Delo

86 Д Е .1 0 смо у стању да избројнмо сва зла што их на просвјетном пољу трпимо од ове „културне* државе. Гдје влада види, да нема новаца, да се зиђе нова школа заповиједа да се обара стара, па да се зиђе нова. Ето вам прнмјера Б. Крупе. Ту је влада захтијевала, да се стара зграда обори а да се зиђе нова, јер је мислила, да се нова не може нп сазндати, па ће тако школа бити уништена. А када свјеснп Круиљанп дадоше н пошљедњу пару, па сазидаше школу, отворн се влади још већма апетит, да ту школу затворн. С тога захтијеваше категорички, да се школа затвори пошто нема сталнога Фонда,. алн и тој ујдурми доскочи српски патриотизам, јер Марко Добројевнћ поклонп школи у непокретнинама 42.000 Фор. и тако спасе школу. Ми Србн доста нута пребацујемо себн немарност. Могућно је да има и тога, ади ми се чнни, да у нас пма доста и одушевљења и воље за радом; но смо злим стјецајем прилика дошли у таки положај, да нам често није ни могућно нешто урадити. Ми имамо и сувише мпого нрепрека. Да смо немарнп оклен бисмо нмалн толикп број добротвора школе. Ево у ове пошљедње трн године пмалп смо од већијех легата: Добројевића, мптрополита Николајевића и Черовнћа. Алн нам канда ни ово мпого не помаже. И против овијех узвишенијех осјећаја патрнотизма и љубави према просвјети умије влада да се бори. Тако је нздала наредбу, да се сриској школи и цркви пе смије аоклонити више од 10 фор. без иретходног њеног одобрења. Заиста јединствен иример вандо,лизма у историји евроиске цивилизације. Да како, да то влада није гитамиала у зборнику својих закона и наредаба јер би то изгледало и брутално иред цивилизованом Евроиом — ако у оиКе гг за цивилизовану Евроиу може да буде што брутално али се ипак врло добро брине, да то њезини органи што савјесније вршег особпто ондје, гдје се не надају јакој опозицпји. Могло би се у опће рећп да нам влада својијем усменијем иоступком већма удн него ппсменијем јер јој је ту све допуштено, нема никога да против ње свједочи, док код ннсменог поступка свједочи њезин потпис. Ова сва зла нгго их сркеки народ трпи од аустријске владе нијесу могла бити а да не изазову отпор од стране народа. Свему има граница па п трпељнвости. Бав Уо1к 1а8з1 з1сћ бгискеп аћег шсћ! шДегбгискеп вели Гете. Народ је дао видна знака своме огорчењу, пославши, заступнике 14 најодабраннјпх својих општнпа, да проговоре у пме његовоида предаду меморандум. Могли смо се п надати, како ће наши изасланици бити нрпмљени од аустрн.јске штамне. Ту се најпрпје настојало, да се цијела ствар забашури. ^еие Егеје Ргеззе тако је невино нредставила цијелу ствар, као да није ништа ни било. Чудна ми чуда, Боже ! Мостарци дошли да туже владику, а њима се нридружило неколнко трговаца из Посавине. Али када пзпђе меморандум штампан у српскијем листовима и када чак и неке немачке новине проговорише озбиљније о цијелој стварп као: Еешћз^ећг, Беи1зсћез УсЛкзћћаМ, онда нађе и Преса, да ствар није баш тако невине прнроде и шта јој је друго преоетало но да се лати старога свога за-