Delo

ППСМО 113 БОСНЕ 87 н;гга, денунцијацнје. Тако слага н нншта јој не би, да је то све србпјанско масло п да је меморандум био на мјесец дана прије штампан у Биограду него је депутација дошла у Беч. Осим тога је опег настојала да омаловажн ствар, говорећн да је депутацнја само послата од 14 опнггина а да у Боснн н Херцеговинп има 350 српских општпна. На жалост нема толико српскнх православнпх оиштииа у Босни и Херцеговини , са школом неће их бити ни 80 ако .још додам 30 без школе мислим да сам прије рекао много него мало. Из свега излазп да је Преса н ту слагала н да њо.ј само број импонује а не сам меморандум. Чује се, да је сада отишла у Беч депутација од 24 онштнне (биће сада н Преса задовољнија) да тражи комнсију од виших војничких лица да извидн , у колико су основане тужбе срискога народа. 31 и знамо врло добро да та комнсија, ако се н састане, неће бити непристрасна, алн мислпмо да ће бити ипак нраведнија од босанских чиновпика. Виши офнцирп барем су толико образованн да један кочијаш нли телеграФпста пе може постатп ђснерал, као што може нредстојпик котара (среза) н. ир. Плентај н владпн иолицпјскн повјеренпк и савјстник Черни. Ираво да кажемо и ако смо се свикли сваком злу од аустријске владе нијесмо се надали оваком колачу. Чинило нам се да Аустрија пајмање нма ннтереса, да н овако узрујане духове у Босии п Херцеговнни н даље узрујава, а с друге стране да још већма од себе отуђн Србе у слободној Краљевннп п у Цриој Гори. Алн често пута човјекрадп у најбољој намјери за се док ради против себе. Карактерисгнчно је да је у исто вријеме док је депутација била у Бечу н Голуховски путовао у Берлин на прославу црнога руна. Могла се из њемачкијех иовина тога времепа врло лако да разабере мнсао (особпто аустријских) како је Аустрија носилац њемачке идеје на исгок. Тнјем се желила ангажоватн Њемачка за источно питање. Колико се ту успјело не знамо али је карактериСТПЧН0 да смо и мп својом депутацнјом могли н од користи бити Аустрији као доказ у Берлину њемачкога „Бгап^ пасћ (Меп“. Како рекох ми се ннјесмо падали онаком одговору. Тон депутацнје био нам је и сувише мек и поннзан, а да бисмо могли н помислити, да ће се онакнм негодовањем одбити. Док бисмо по међународном положају Босне и Херцеговине имали ираво да се, потужимо велесилама потписницама берлинског конгреса, мн смо та внсока нитања политике о суверенитету бацили на страну ц потужилп се аустријскоме цару, као своме заштитнпку и надали смо се, да ће то наћн призрења у аустријскога двора. Шта више са неком врстом задовољства споменуо је и Кетћзлуећг, што смо се обратили аустријскоме двору, али Калај са својијем ујдурмама би јачи. Меморандум нам није донео нпкакве користи, али ако ништа друго он је јавнн свједок аустрпјског притиска и иротест против њега. У осталом то питање не сматрамо још као свршено него тек почето. Нпјесу се наше снаге још пстрошпле, а ие вјеру.јемо нн да Калај не би био у стању још какву сплетку сковати.