Delo

88 Д Е Л 0 Срби мухамедове вјере имали су не мању борбу да пздрже на пољу просвјете него Срби православне вјере. Код њнх је могу рећи било и горе, јер нијесу показали скоро никаква отпора. Већ тијем, што су мухамедовци оружјем у руци бранили улазак аустријскијем четама у Босну и Херцеговину испољили су веома много своје непријатељство према Аустријп. Свакп и најмањи отпор пошље пациФнкације Босне и Херцеговине сматрао би им се као бунтовништво. С тога се нијесу смјели ни оппрати, и Аустрија је радила све шта је хтјела. Друго зло Срба мухамедове вјере било је шго су пмалн своје племство: бегове, којп су као п сваки други илемићи, имали на првом мјесту пред очима своје сталешке ннтересе. Кад су они видјели да им се њнхови сталешки интересп не крње, кад су видјели, да и даље могу исисавати босанског сељака, били су свн лпстом уз владу па с тога се ннјесу много нп противилп владинијем корацима око уништења њнхове просвјете. Већ одмах у почетку узела је влада у своје руке огромна добра (у врнједности до 15 милиона Фор.), што је њима располагала мухамедовска просвјета тако зване вакуФе. Осим тогајеи неправедно присвајала имања вакуфа. Џамије су окренуте у војничке магацине п то не привремено него и дан дањи пошље 18 година окупације имаду у сред Сарајева двије џамије које служе као војнички магацини. Двије од најљепших камених џамија у Сарајеву оборене су једна нред Ташлијаном н једна на Ат-мејдану, а колико је дрвенијех оборено нп броја се не зна. Великн дио мухамедовског гробља нретворила је влада у Сарајеву у парк а не мањи дио запосјела је сво.јим јавним зградама. Карактерпстично је што се прича како су мухамедовцп протествовали против тога насиља. Блада је имала , у своме џепу ресул-улему. Кад су дошлп мухамедовцп да му се потуже што влада прави нарк на њпхову мезарју (гробљу) да власи газе костн њиховијех дједова и прадједова одговорио нм је: „Није, синак, тако, него којц је год ондје бпо добри њега су Кудретен-деве однпјеле, акоји нпје добрн гори је од влаха, па нема нп штете, да влах по влаху гази!“ Тако се умпри та мирна паства мнрнијег пастира. То је бпо вас њихов протест, што се вакуфу отело до пола мплијона вредности земље. Нрије двије годпне била је у Бечу код цара депутација неких бегова из Травника, који су захтијевали, да нм се поврате вакуФИ и још неке повластице. Већ то је бпо рђав знак за бегове, што се ннјесу диглп сви него само неколицина њнх. Оно што пх је отишло у Беч нијесу нншта испословали. Кад су се вратили кућп били су прегоњепи од власти н опи шта раде Р Мислите боре се и даље Р Не! Остављају своја огњишта и селе у Анадол. Зар то није знак слабе њпхове отпорне снаге ?■ Сада се чује, да су се опет кренули п да их је велики број потписао тужбу на Султана, у којо.ј се туже, да им је религија од Аустрије угрожена, али да ће н сада још мање нмати успјеха јамчи нам немоћ Турске. Њима може само номоћи отворена борба на свијем лпнијама као што чнне Србп православне вјере. Само борећи се у истим редовпма са сво-