Delo

ПИСМО ИЗ КОСИЕ 80 јом православном браћом могли би мухамедовци извојевати своја потншгена ирава. Да како да та борба не би смјела бити основана на некој платонској љубави, него на слози заједничкпјех интереса. Казао сам да су школе мухамедоваца биле за турске владе квантитативно добре а квалитативно рђаве т. ј. било их је доста, али нијесу много вриједиле. Влада је покушала, да унесе неке реФорме у мухамедовске школе, али се озбпљно није нншта учинило у томе правцу, јер тс школе не треба реФормнратн него реорганизовати. Влади није стало било до тога, да створи мухамедовцима ваљане школе, а они самп имали су опет и сувише мало увнђавности и још матве повјерења у добре жеље владине, а да би сами својом иницијатпвом што учинили у томе правцу. Тако су сада нросвјетне прилике браће мухамедоваца много жалоснпје, него за турске владе. Оно мало својијех осповннјех школа, што су нх католицп имали за турске владе затворили су сами од себе као сувишне кад су увидјели, да се влада брине, да у њеннм комупалним школама нма боље ргора^а*оге8 Ме1 него што то опп могу и пожељети. Али се за то за њих влада нобринула. Особнто што се тиче средњих школа. Католички живаљ је у Воснн и Херцеговинн најслабији и бројем и богаством н они не би моглн нп нз далека нздржаватп те своје школе, даим не потпомажу манастири, којих у Босни п Херцеговинн има 15 и којп добивају од владе све веће повластице па чак и читаве шуме на дар. Осим тога нх влада и новцем потпомаже. Католицн имају двпје више дјевојачке школе и то код „копгрегацпје кћери божје љубави“ н код „милосрдних сестара“ у Сарајеву. Осим тога имају једну учитељску школу код споменуте конгрегацнје, имају полугимнасију у Гучјо1 Гори, имају богословске школе у манастнрнма: Крешеву, Плехану, Лијевну, Мостару и Широком Бријегу. Осим тога нм влада издржа надбискупску гимнасију са д.јечачким сјеменнштем у Травнику са 18 проФесора, и једну богословију у Сарајеву са 9 ироФесора. Они су једини којнјем влада у конФеспоналној настави иде на руку. Кад је аустријска влада заузела таки Фронт прогнв српскијех школа, могло би се помислити, да се барем труди, да својим комуналним школама подигне просвјету што впше и тако учини српске школе непотребнијем. Преварно бн се ко би иомислио да она тако ради. Комунална школа у нас не значп просвјету, то није завод за просвјету, него за ироиаганду. Кад је Аустрија дошла у Босну и Херцеговину морала се просвјета да најмн у службу политици и да ради само оно што јој заповпједа полптпка. То је дакле само иронија просвјете, ироннја разума. Аустрцјска политика захтијева, да сс у Босни и Херцеговинп не говори српски, да ту не живе Србп и просвјета најозбиљније доказује, да је то тако. Аустријска политика жели, да историја Срба није исторпја Босанаца н Херцеговаца н нросвјета одмах докаже, да је то тако. С тога не треба у Босни н Херцеговини нп учити српске историје. Аустријска влада ие