Delo

90 Д Е Л 0 настоји, да одгајп интелигентну генеради.ју, она настоји, да одгаји аустрнјску генерадију, која ће све па и народност бацити за интересе Аустрије. Таки начин учења у школи, да како, да иије у стању, да даде ђаку стварнога знања. Школа учинн да му се појмови са свпјем збркају п оно здрава разума и чисте свијестн што му је кућевно васпптање дало школа унншти. На дијете врло нехармонички утјече кућевно п школско образовање. Велика разлика та два образовања учнни, да му се ум не може хармонички развијати. Дијете није кадро, да све примн критички, но прима све што му на дохват дође са свијем механпчки, н кад му се за младости упију у душу тако разноврснп и контрадикторнн утисци какве владпно образовање и кућно васпнтање даје, оно пије кадро да се сабере. Њему постају, нли уверења што их задобије кућпим васпнтањем, или што пх задобије школом илузорна или — што је још горе — оно није ни кадро да о њима размисли те мало по мало губи способност за размишљање. Школа га заглуни, она га бади више година у назадак и оно мора, најприје све да заборави што је у школи учило па онда из нова да зиђе зграду душевног живота. Ето шга је произвело мржњу српскога народа иротив тијех владиннјех школа и иротив дијелог система наставе, који је иротив њега наперен. Често сам гледао где по неки Мухамедовад туче своју дједу што хоће и код куће да уче из тнјех „швапскијех књнга“. Навешћу вам н један примјер да внднте какав успјех постиже Аустрија том својом политиком однарођавања. Догодпло се у комуналној школи у Фочп пма једна година дана. Дошао школскн надзорник у школу п пита једно мухамедовско дијете: шта је то разбојник ? Дјетету иеугодно рећи, шта мислп, па се поче извлачити нз непрнлике па вели: рсуз (крадљивад); надзорник га пита: а шта је рсуз?, кад дијете немаде куд камо одговорн: Швабо! Сада опет би надзорнику неугодио, па се он поче нзвлачити из непрнлике па ппта даље: кад је разбојник рсуз а шта је лопов? — Жандар ! одговори српскп мусломан. Исто је тако један врло пикантан одговор дало једно днјете госпођи Калајевици, кад је походила комуналну школу на Илиџи. Али из обзпра према лијепом полу у који спада и госп. Калајевнца прећутаћу ту епизоду. Кад тако стојимо с основним школама хајде да видимо како стојнмо и са средњнјем школама! По владпнијем извјештајима могло би се у Босни н Хердеговинн набројити н 20 средњијех школа. До душе лијепо звони кад се каже двадесет средњијех школа али кад бисмо отален одвојнли оне школе које у истинп нпјесу средње по европском мјерилу, онда бн нам остало у Босни п Херцеговпнн средњијех школа ио прилици и колнко на руди прстију. Влада броји у Босии и Херцеговннн 10 трговачкијех школа. Лпјеп број а лијепо звонп н име. Мислио би човјек: Бог зна како двјета трговина у Босни и Херцеговнни. А овамо све пештанска швутарија. За те школе се захтнјева 4 разреда основне школе п у њима се учн још три године и дпјете је спремно. Да како да бро.ј