Delo

ПРОКЛ.ЕТА ГОМИЛА 91 Без милости сабљом сек'о Слабе и нејаке. Палио је манастире, Куће н пластове, Где је пронГо, остављао Крваве трагове. Те вечери у гостима Беху обојица, Јер је Цеко кмет, а кћи му Дивна лепотица. II дом Цеков к’о механа Изгледаше тада; II ракијом врућом служи Госте Цепа млада. Вечераше, сто се диже. Сви чекају Цену Да донесе белп убрус II воду студену. Да им стоји „чапраз-диван*,1) Да их служп, дворн; Док јој браћа луле пуне Чим која догорп. Ал’ ње нема баш нпкако, Гостимавећ криво, Брке сучу п на врата Погледају жпво. II од једпом к'о холуја Све слуге јурнуше: „Побегла је наша Цена!“ У страху впкнуше. „Шта!“ повпче старц Цеко II горко зајада: „Казујте мп с ким побеже Тако пзненада?“ II Фењере запалише, Сви на ноге сташе, И од коња најбржега За Цека избраше. Он бркове своје чупа, Беше луд готово, Па Турцима окрену се II рече им ово: ,Халид-ага! Нек робиња Буде теби Цена, Пашаџиче! Теби дајем На жртву Камена! Па синове зовну своје, И Шопове1 2), слуге, Он на раме пушку узе, Они мотке дуге. Разбуди се цело село, II псп залајаше Кроз улице, где потера С кметом пролазаше. На балканском врху, горе Под буквом зеленом, На трави је млади Камен Спавао са Ценом. Нежно су се прпгрлили, Љубав их опила, Над главама певао им Славуј, тица мнла. Па без брпге заклоњенп На том даљном вису, Труд, невољу и гнев Цеков Заборавили су. Ветрић пири, лишће шушти, Цврче врапци мали, 1 Дивантћ-чепразг, — право као војник очекујући заповест. 2 Шопови се зову сељаци из околине соФиске. Нр. Пр.