Delo

ПРОКДЕТА ГОМИЛА ,А ти, кћерн, несрећниде, Хајде одмах кући. За обоје чека тамо Свадба и венчање: — Тебе ропство код Турчина, А њега вешање!...“ II кмет Цеко гневан скочи II коња узја'ну, На пред собом бичем гони Цену расплакапу. Истог дана отпрати је, Да Халида двори, II писмо да Камен скита К’о хајдук по гори. Осудп их Цеко много (Љубав их окриви), Да се муче, да се пате, Докле год су живи. Огорчи се цело село, Што се сада чује: Да се Цена нотурчила Камен хајдукује! Зажалише сви сељацн II старп и млади; Том' жалосном догађају Не бејаху ради! Ожалише јадну Цену С удеса јој клета, Ожалише, опростише, А.Т проклеше кмета. II Камепа жалила је Дружина му млада: II мати му стара тужи, Вене и пропада. Зар под старост, да је снађе Срамота п брука, 93 Да јој сваки може рећи: Родила хајдука! Не могавшн то подпети, Оде с овог света; А се.ваци сад још внше Омрзоше кмета. „У Цека је бес уиш’о!“ Мудри старци зборе, ,Бог ће због њег’ ватру на нае Пустит’ одозгоре.“ Три месеца кнше не би, Суша све нзгори; II у крчми и у цркви Све о том се зборн. Не помажу ни литије Два пут што ношаху, II додоле окићене Узалуд играху. Сунце жеже, а на небу Ни једног облака, Све усеве по пољима Спече жега јака. Воде. реке, усахнуше, Жито се не меље, Већ туцано само једу Равно две недеље! Сви говоре: глад ће битиг Скупоћа голема, Јер из неба баш нн једне Капп кпше нема. Цека гледе к’о душмана, II стари пон Михо Прекрсти се и људима Рече сасвпм тнхо: ,Цеко крив је тој недаћи,. Која нас нападе, Јер тај човек дете своје Ђаволу предаде.