Delo

94 Д Е Л 0 Од с Турцима једе, пије II с њима се дружи; Сви патимо, мучимо се Њега срећа служи. Сви због њега мораћемо Помрети без хлеба, II да није суше ове, Град би пао с неба “ Гнев распали, где год прође Цеко злонамерни. Нешто страшно шапутаху Људц сујеверни. Једни веле: да с Турцима Мрси, кад сви посте; Други опет: долазе му Ђаволи у госте. Живог бн га сагорели. Да је то блудница, А камењем засули би, Да беше вештица Али Цеку шта да чинеР Сви су скупа елабн, Он је силан и с Турцима Мучи, бије, граби. II сељаци скупише се" У крчми код ЖељеД) После божје литургије Празннка недеље. Ту је био попа Михо И његовп ближњи; Стамболпја Тимо и још Анто стогодишњи. Старац мудар и ишчитан И од попа више, Без савета његовога Ништа не радише Ту и Ангел „Другогласац“ II питроп*) такође, Даскал-Куздо, „псалт“ црквенп*) Пре од свију дође. Ту је био н Влах-Видул, Што је дошо скоро; Кузман Колин, и до њега Гача Зелен-Горо. Кршан момак, висок, крепак, Нрса му космата, II његова веља спага Где није иозната? Десном руком четворицу Без по муке свали, Далеко му пушка бнје II увек упали. Кажу, беше десна рука Минчи, војеводи; Све планине познавао, Бпо у слободи. II лане баш по Петрову У сред кукуруза, — Међу нама нек’ остане Закл’о Ћор-Јунуза. Утврдише савет тајни Мислише, кројпше, Говор им се не укратп И брзо решише. II сутра дан још пре с^нца Поп већ поранио, Крст, икоиу и петрахиљ Код себе је скрио. ’) Име крчмарево. Пр. 2) Чин свећннички. Пр. 3) Црквени певач. Пр.