Delo

ПРОКДЕТА ГОМИЛА 95 Куда ли ће тако рапо? — Ваљда болеснику, Да му чита, да оздрави. Илп самртнику? Ил’ водицу где да свети За ирилоге мале? Ил’ моднтвом да отера Вештице и хале? Исто тако деца чине, Кад се ту играју, Па н лсене у гомилу Камење бацају. Јер ће клетва стнћи оне, Који то не чине; С тога многи камен посе Још и из даљине Ал’ он ћути. Одговора Никоме не даде; Па отиде чак ван села II крај друма стаде. Окрену се ка нстоку II колац побива, Епитрахиљ на врат мету, Икону открива. II у себи тнхо чита, Брада му играше... Да л’ молитву, ил’ што друго? Озбиљан бејаше. II од коца измаче се Не тако далеко, Камен један баци с реч’ма: „Ироклет да је Цеко!* II од тада крај тог места Којц прође, свако Ове речи пзговорп, II учинн тако. Путнпк, овчар пл’ ко други Ко се ту затекне, Кад на колац камен бацн, „Проклет да је!“ рекне. IIII ратар кад са колнма Тим путем иролази, Стане мало, баци, каже И даље одлази. За три дана крај тог коца Би камења доста, За недељу већ читава Пирамида поста. Месец прође — би висока К’о каква камила, Други месец не истече Већ права могила. II ироклета та гомила Даље расте тако, II путници из далека Опазе је лако. Као жива све се шири, II све већа бива, И Цекова понлаши се Душа нечастива. Не може да заустави Ни претњом ни снлом, Да гомила та не расте С том клетвом немилом. Целог дана о њој мисли, Ноћу не мирује, Силну лупу од камења II кад спава — чује. Некад тамо одмами га Тајна сила нека; Чим је види, он уздрхти, Јер зна шта га чека.