Delo

ПРОКЛЕТА ГОМИЛА 97 Турди куће претресају II бесио халачу. Повезаше. иотераше II јаке н слабе... Мајке плачу и преклпњу, Куну старе бабе. Нопа Миха ишибаше Све но табанима, II мораде бос и крвав, Да трчи пред свима. И Цеко се зарадова. Јер с овп џелатп На вешала н тамннду Мдого њнх испрати. Поплаши се дело село, Сад тек зло пастаде, А може бит’ дочекаће Још и црње јаде; Недалеко иза горс Два се дарства бију: Зло је ако Турци падну, Зло ако надбпју! Страшне вести долажаху, Свп дрхтаху с тога, Јер су тамо убијали Како стнгну кога. Где год им је нога стала Свет претрпе доста: Од дркава, села кућа Сами леп'о оста. II на њнно село скоро Већем ред јс допГо: Зли Пашаџик с две стотине Људп на њих попГо. Водн саме Арнауте II Черкезе грдне... Дело XIу Нико не сме ни по нослу Из куће да мрдне. Само Цеко весео је, За њег’ страха нема; Да дочека Пашаџика Иотајпо се спрема. Јер Пашаџик њега пазиг Цеко њему свој је, II нек’ скупа сви познаду Сада Цеко ко је! II бездуншпк чак и село Запалнт’ је хтео. Ал од једном глас о турскож Паду се пронео. „Турдп пали!“ мајке зборе Деци све о томе, „Турци палп!“ говорила Деца оцу своме. „Турци палп! Палд Турци!“Те две речи брује; У механи, дркви, кући Само то се чује. Чу се, да Козади иду II нису далеко... Насмеши се цело село, А побледи Цеко. II село се ускомеша, Клепало ударн, II пред црквом скупнше сеII млади и стари. Газмдш.ваху како да се Дочекају гостн, Нпсу знали како треба, Јер су људи прости. Сетпше се па позваше II деда Антона: