Delo

98 Д Е Л 0 Стар је човек а мудрпјп II од Соломона; Вечите је календаре Тумачити знао, Искусио много што-шта, Много путовао. II он кад се међ’ њих јавп Сви горе усталн, С поштовањем ирема белој Коси ућутали. „Децо!4, рече мудри стар .ц — А све сузе рони „Да се Богу захвалимо, Свак’ нек се приклони. Велика је милост ова, Господ нам је пратн, Срећан сам што могу опет Гусе дочекати. Сто година што сневаемо, Тек .је сада јава: Деда Иван1) нас од врага Сабљом да спасава. Ово време благодетно Чекамо одавна. Та Руси су наше вере Браћа православна. Дајте мало хлеба, соли, Па сви пред њих хајте, Ја ћу поднет’, а ви капе Одмах поскидајте. Цуре вепце нек’ прикаче На њихове пушке, II сви гласно да вичете; „ „Здравствујте, братушке! *•4 Тако треба, а тако смо Срели и Дибића.* 2) Потребно је, да спремите И јела ц пића...“ — Види Цеко људе ове, Кад пођоше скупа, II у души поплашп се, Срце му залупа. У радосно друштво ово Нико га не жели, Општу радост свог народа, Не може да дели. II Цеко се мисли, чуди. Са собом се бори, Иа никако у невољи Излазак да створи. Мпслп, мислп и најпосле Илашња га спопаде; II од људи кријући се У бегство се даде. Блед, гологлав папред трчи, II све већма журн, Као да га каква зверка Невидима јури. Пред очн му привпђења Ужасна пзлазе: К'о храстови оживљују II прече му стазе. П од једном све га грешног Нздадоше спле, Видео је, да је допго До кобне гомиле! Ноге му се одсекоше, Тол’ко га порази, ’) Руски војсковођа. Пр. 2) Дибић Забалканскп, руски генерал и ратник на Балкану. П .