Delo

100 Д Е 1 0 А тај грешник нека жпви, Остав’те га, људи; Наша радост нек’ га мучи, А Бог нек’ му суди!“ Обе чете певајућн Натраг се поврате, II њпх двоје на венчање, Весел.0 испрате. Од тог доба већем много Времена је прошло, У Београду 1897 год. II од тада мпого што-шта Нред очи нам дошло. А гомнла расте ппак II ноћу п дању, Јер камење непрестано Народ баца на њу. Сиротпњске сузе горке Не бришу се л.ако, А у душу рђав спомен Уреже се јако.