Delo

САВА БЈЕЛАНОВИЋ 115 0 школским одморима 1876 и 1877 године Бјелановић се, у Буковицн, налажаше надомак самом ратишту у Босни. Близу, преко границе, војеваше војска босанских устаника, а с далматинске стране, у Книну и око њега, беху родољуби који у свачему иђаху на руку борцима. Сава живо помагаше у том раду. 1876 године погибе устаницима одличан друг, ћесарски офццир Алекса Радисављевић, из сремске Митровице; кад га далматински родољуби достојно у Книну испратише до гроба, Сава се с њнм опрости топлом беседом Осем тога, слао је о догађајима на бојном пољу допнсе „Застави“ и другим новинама (бечком ,,Тагблату“?). Мефу тим глас хрватскога државнога права, каки се чуо у пролеће 187о године у Далмацији, чујаше се и даље, с њим упоредо и други гласови, сродни му пореклом. Не само гласови, него и поступцн и цело понашање хрватско, како у Далмацији тако у бановнни, према Србима у опште а нарочито према српској борбн с полумесецом, одвајаху Хрвате од Срба и копаху провалију нзмефу ове браће. Хрватн већином дпжу руке од широкога народнога покрета, и савијају се око ускога хрватскога; њихове дотадашње ирваке заводи за собом нова струја. Старчевићеве мисли набујаше најпре на северу Велебита, па се прелише и у Далмацију. Павлиновнћ их својим „Нпа18кип Кахо-оуогјта'1 проповеда, а влада му књиге плаћа и растура с обе стране границе. Што су он и остали агенти били почели по склопљеном компромису, прихватише у Далмацији Хрвати и. с њима, други из народне странке: протпв Српства п његове мисли поведе се, више потмула а мање јавна, али врло налетна борба. Прости католички свет, који је до мало пре под аутономашком заставом имао борбу са Србима, буде опет на њих подстакнут; он в<°ћ нимало не кријаше своју стару мржњу према њима. А и ужа Павлиновићева група на Србе удараше без икака обзира. Што су ови још били у народној странци, није био разлог да се даље штеде. Од аутономаша се то друштво није бојало, како се беше наслонило на владу; а ннје их много ни изазивало, нешто да би било слободније на другој страни, а нешто што је и влади годило да очува побефене. Тако се клика све осионија показивала према Ср-