Delo

116 Д Е Л 0 бима у Далмацији. Цела је акција у осталом и била наперена против Српства, па су били природан нишаи; уз то се осе ћало да им не треба дати маха да се приберу од доскорашњега притискивања талијанскога и дођу до своје пуне снаге. Далматински Срби, заузети борбом своје браће за слободу, не одговараху много на те нападаје. Знали су да од завршетка онога великога мегдана зависи много и њихова судбина у Аустро-Угарској. Бјелановић, напротив, беше међу онпма које те појаве с хрватске стране не оставише мирне те је, уз неке старије, устајао у име далматинскнх Срба п полемисао с хрватским новинама. То што је као ђак почео, настави и кад је свршио универсптет и вратио се из Беча кући. Тада је све био у Далмацији, Беше наумио дати се на адвокатуру. За то ступп у судску праксу, која се по закону иште за адвокате. У то до^е, нзненада, окупација Босне и Херцеговине велики удар српској мисли и нашем народу, неочекиван тријумФ бечко-правашких намера. Мало бп хрватских политичара који не беху одвучени новим оним правцем, те који не заплескаше ненадном успеху. Услед тих догађаја, у Далмацијц сва маса, што је дотле вештачки припремана у крилу народне странке, одвали се сад на жељену страну. Све што је клерикално; све што је "легитимистички лојално; све што због темперамента или пнтереса хоће да иде уз власт и успех; све што је илн хрватским или покрајинским сепаратисмом дисало према широкој народној мисли; многи „Славјани“ алн који зазираху од Срба; сви што још беху испуњени ненародним, несловенским духом — стадоше одлучно уз владу И многи народњак, свестан али не постојан колико треба, поколеба се пред свршеним срећним чином. Ударише том странпутицом како прости војници, тако и вође народне странке, не прожети довољно словенском мишљу, народном мишљу. Најумнији међу њима, људи најширих народно-политичкпх погледа, који су добро знали шта нам је цео народ задеснло, не бнше јаки да се отму и одупру струји која беше захватила редове њихове. Све то стање доби најзад п изричну по-