Delo

406 Д Е Л 0 чији од самога себе. Зато је често бивало да су људи знаоци овај покрајински и, према другима (као недељни), мали лист признавалк за најбољи међу српскима. Свему пак томе најбоље је сведочанство оно често прештампавање његовнх чланака по свим другим напшм новинама. Све што је Бјелановик писао било је спољашњом стра* ном спретно и уредно. На свему се огледа она пажња према стилу и књижевном облику, коју је морао добити у гимнаснји. Нема разлике у том погледу између уводнога чланка и дописа из покрајине, или између „Пабиракаи и подлистка. 0 језику се веома бринуо. Већ његов матерински говор давао му је богату језгру, јер је познато да је српски језик, како се у Буковицн говори, по речима, по облицима, по духу не само чист и једар у свој српској бистрини, него и врло мало различан од онога како су Вук и Даничић писали своје књиге. А да га не зарази читање туђих ствари иисаних р^авим језиком, особито хрватских новина које није могао не читати а које су ме^у грднима загрдиле језиком чувало га је оно често бављење у мајке и иначе по натпем чистом народу. Али нп с тим није свршено. За техничке речи, за обрте потребне новинару, за све друго чим се књижевни језик разлпкује од говора неуких људи требало се Сави опраштати не. ких остатака „славеносерпскога“ времена, а још више чувати му се да му се не прилепе они свакојаки туђинскц налепци, из Далмацпје талијански а из Хрватске немачки, чешки и други сваки. У том је погледу вредно упоређивати прве бро^еве „Српскога Листа“ с последњим годинама „Српскога Гласа“. Док онамо има чешће понешто што одаје да му се :писац школовао на туђинским језицима, понешто што не ваља, или дајбуди друкчије него у оних који се старају да иду стопама Вуковим и Даничићевпм: последњн су таки. како може бити у најбољега српскога стилиста и доста је тешко наћи штогод за што се не бн могло рећи да пишу најпажљивији београдски писци. По свему томе тврдо верујем да је Бјелановпћ морао марљиво и редовно учити како треба лепо п правилно писати српскн. Његове су чланке назвалп бисером новпнарске вештине ,а његово перо недостижним у полемисању („Српскн Глас“).