Delo

САВА БЈЕ.1АП0ВИЋ 407 „1Бегове полемике, написане оним лаким, ироничним и по све оригиналним стнлом, права су новинарска ремек-дела... Ту нма свакојаких пошалица, а често п правог оригиналног умора. И у томе је заиста био изврстани („Инбгоутк11). Ја сам, радећи му овај помен, прочнтао доста ствари из разних година његова лнста. Има међу њима тако једрнх, тако живих, као да су јуче пнсане. Слика Иавлиновнћева у почетку оне чу вене серије чланака „Ооп МШо па ћгашки1,4 нма права да и нашој доцнпјој публицистици остане у достојање. И мислим да ће штета битн, ако се оставн да таки чланци и даље буду приступни само опнма којн могну доћи до целе збирке ли.ста и који се накане да нх траже међу оном гомилом осталих ствари које су за обичнога читаоца, због своје неактуалностн, од слабога интереса. Леп избор Савиних чланака био би н данас на Приморју од помоћи оној мисли која их је њему казнвала у перо. „Сапет у оковима једног истог предмета, он је увек налазио толпко орштшалности да стара питања представи у новоме облику и да тако избегне оној монотонији, у коју бп сваки други писац, без сумње, најчешће упадао.“ Али би ове „Е)ићгоуткоуе“ речн погрешно било разумети као да је Бјелановић то постизавао само мајсторским владањем над обликом. Ако је предмет остајао исти, он је у расправљаЕве о њему уносио све нова и нова градива за расправу, које му иружаше колико савремено искуство толико проучавање срећнога српско-хрватскога раздора. У школама Сава није стекао нн прва знања, да га упуте у то проучавање. У гимнасији је учио ваљада све мене кроз које је пролазило питање о књижевном језику талијанском, од Дантове књпге „Бе уи1§-ап е1оцшо“ н Крускина речника па до полемика које отворише пуристи XIX века; учио историју књижевности у којој се нису прескакали ни празни „Животи светих отаца“ фра Доменика Кавалке ни водњикави песници мадригала XVII века; внао је не само кад су гвелфи нз Фиренце протеривали гибелине, него н кад је која њихова Фракција, „црни“ и „бели“, преоблафивала; у Бечу се јамачно наслушао н немачке историје п свега што је потребно образовану графанину немачком: — али о језику српском и хрватском, о књигама нашим, о