Delo

418 Д Е Л 0 се треба заклањати за бедем црквено-народне аутономије ради народне одбране. Стварност је у брзо за тим дала потпуно право Бјелановићу, али се онда његова мисао учинила тамошњтдм вођама толико неумесном, да је сам Милетић скочио н одговорио му: да се они јонг могу борити!... На догађаје у Србији и Црној Гори велику је пажњу обраћао. Чимсеприз!ио уредништва, одмах се обратио у Београд за редовне извештаје. „Лист не би био српски, кад не би из Београда дописа имао“, пише свом пријатељу молећи га за њих. Из свега што је год радио, о чему је год српском говорио или писао , пробија велика његова љубав према свему што је српско. ГБега увек руководи само чиста мисао српска, те му даје ону политичку увиђавност која га је одлпковала. За његове мисли вели др. Баљак: „као пламени ступ у пустињи, као звезда преходница на ведроме небу, њих води светли идеал, идеал СрпстваС Тако је и могло бити те он у свом новинарском послу није имао кајања да се којом преварио. Али с друге стране, због тога, и такога дубокога српскога осећања и свести, и вишаше над његовом главом, као Дамоклов мач, претња коју Срби свакога часа , у свакојаким варијацијама, слушају у хабзбуршој монархији и коју казује она, пореклом и обличјем несрпска реч „велеиздајник“. Србину није довољно испунити верно и предано све своје законске дужности према држави, није довољно што он ево две, управо четири, стотине година лије крв било за носиоце круне светога Стевана било за хабзбуршки дом: — од њега сетражи да се одрече најбитнијих атрибута бића свога, да ишчупа из себе најсветије традиције и наде, да се чак лиши поноснога имена свога, па да себе, тако осакаћена и нагрђена, иреда за сарадника против слободе остале српске браће, да их доведе до стања у коме ће се и од њих тражити да се национално онако осакате како је и од њега захтевано. Од аустријских се Талијанаца никад није тражило да они ломе Пјемонат, аустриски се Немци не истичу као какво огресивно оружје и елеменат против хохенцолернске Немачке Никоме на ум не пада да од угарско-ердељских Влаха начини пнонире за напад на слободу краљевине Влашке, а камо лн да од јаднпх галичких,. буковичких и угарских Руса тражн да они буду носиоцп ми-