Delo

428 Д Е Л 0

и с вером, одбрану босфорских државника. — Да пустимо само једну вашу травку у њој: та би се једна растурила и отела од свих других целу осталу башчу. Знамо ми то, па се и чувамо, док је за времена “ — И царски су вртари доиста били будни извршиоци таквих мисли. Али у телу народном мушко срце бије, врела крв струји по свим удовима, она загрева све делове српске отаџбине: животни сокови пробијају слојеве земљине, крв којом је Србин натапао њена разбојишта почиње врети и, на големо чудо царевих вртара, „ниче“ Србин „ко из из земље трава“. Стадоше је они чупати, али им се руке уморише. Српска се травка проби и у оном месту где је био онај разговор коме су се, као и овом данашњем завршетку, реторске нити плеле уз помоћ агрономпје. А данас, у оној падишаховој башти поред хучнога Вардара, српске лехе нису, истина, још једине, али су збиља оне према другима и понајшире и понајбујније... А на Приморју, био је Бјелановић главни бранич и чувар да српску „травку“ не ишчупају назлобрзе слуге... За сутра бринуће се она сама. ОВАНОВИТ*.