Delo

430 Д Е Л 0 Удаљена бејаше од мене, Ал’ ми нада не хте да увене, Ма да жалих на судбину клету. И ја поЈјох свуда да је тражим, Не би л’ мог’отугу даразблажим И на^ох је у далеком свету. ■л* Беше иста: дивна и весела — Лепота се описати не да Права слика вилинскога чеда, И Венера би јој завидела. И судба је ваљда тако хтела: Да и она мене радо гледа, Да ме сасвим заборави беда, Да нестану боре са мог чела. И ја рекох, не сакрих пред њоме, Дадох маха болном срцу своме, И све открих што ми је у грудма. Од тог часа ја срећан постадох, За невољу више не сазнадох, Поста моја пред Богом и људма. У Београду 1895. НиКОИА ^ЗОГОСАВЛзЕВИТч ..