Delo

432 Д Е Л 0 за то што оте уверени и убеђени да сте у праву!.. Сад, молим вас, је ли убеђен г. проФесор у оно што говори? — Није. — Разуме се. Јер да је убеђен он би са свим друкчије бранио своје мишљење. Бранио би га онако исто као што би ви бранили својо убеђење о кућици суседовој. Ви би ту узели једну алатку; одлепили мало малтера и показали ономе, ко вам спори, дрвену јапију између које је зидано. А пошто г. проФесор није кадар тако заштитити своје мишљење, он узима озбиљнокиселу миму на лице, и, токорсе, неким сажаљивим погледом погледа свога противника. У осталом, такви погледи не могу збунити човека који је убеђен у оно што говори. Такве погледе бацаше мало час и г. проФесор на ме, ала ме они нису збунили. Да ми је било до подсмеха ја би му се могао насмејати као што и заслужују његове естетичке теорије. Реч му је текла са усана лако а опет тако снажно. Малиша гледаше његову идеално лепу главу осењену кестењастом косом, онај поглед што бејаше из бистрог, плавог ока као живи извор; и што га је више гледао осећао је да му је све ближе срцу као да је рођени. — Али вас молим — настави Ранко — да ме рђаво не разумете! Ја не поричем г. проФесору труд. Али се он узалуд трудио бубајући разне теорије од којих нико користи имати неће, а он најмање По моме мишљењу сто пута би корисније било да је ма шта стварно радио; а што је најглавнијо ово све пре може бити од штете по оне које он учи. него од користи. Што је он своју главу напунио којекаквим неплодним и празним георијама, нека му је нросто! — али ако он буде жустар па напуни истим глупостима и оне младе главе којима је, по несрећи учитељ — онда је то грех, страшан грех и према Отаџбини, која му је сваки час на језику, и према човечанству, јер кочи точак напретку! У осталом, ја бих волео о томе проговорити коју више с њим самим. А ношто је већ подне прошло — рече погледавши у часовник на зиду — и пошто мене чекају на ручак, то ће најбоље бити да прекинемо овај разговор. Келнер! Да платим! Пошто платише шта је ко попио разиђоше се.