Delo

ЈУНАК НАШИХ ДАНА 4ВЗ Ранко Драгићевић беше син једног полицијског чиновника. Родио се у једној паланци у унутрашњости. Отац му беше срески начелник у једном селу у Шумадији кад је пошао у школу. Шта је у оно време значило бити капетански син”, могло се видети по његовом школовању. Учитељ се беше сав заложио да га што боље изучи, поступајући с њим што се могло лепше и блажије. Он није тада ни могао појмити за што и остала деца не уче и за што беже од школе. Истина, гледао је како многе његове другове школске учитељ бије и кажњава, али је држао да је то сасвим у своме реду и на свом месту, јер нису знали своје задаће. Међу тим, њега су и код куће учили да чита и пише и кад је свршио други разред он је већ оцу читао новине док су његови школски другови једва научили да сричу. Тек што је свршио други разред преместе му оца у варош и он тамо настави своје школовање. Он је и тамо наставио учити онако исто као и у селу. Онако исто су кажњавани ђаци, она. иста монотонија у школи, и кад је довршио четврти разред „нормалнеи школе знао је прилично читати, нешто мало писати и четири вида рачуна. С том спремом ступио је у полугимназију! С неким поносом слушао је како га у кући зову гимназист а још је поносније метао оне дебеле велнке књиге под пазухо. А није ни шала! Шта је он све учио!.. Закон Божји, па Српску Граматику и Синтаксу, па Словески, Латински и Немачки језик, па Зоологију. Ботанику и Минералогију. па ГеограФију, Српску Историју, Рачунпцу, Алгебру, Геометрију и Реторпку — све крупније ствари. Учио је онако исто као и у основној школи. ПроФесор дође и зада: одавде — довде. а идућег часа морало се то све знати на памет. ПроФесор узме књигу преда се па гледа а ђак говори, па ако је негде изоставио једно и —- проФесор виче: — Не ваља! Не знаш! Што то ниси научио? — Молим, господине, учио сам! — Ама што ниси научио? — Молим, господине, само то .. — А... само то! . Па добро, говори даље! Ђак почне па опет замуцне изоставио је ]едно а.