Delo

434 Д Е 1 0 — Велим ја да не знаш! А што не знаш, бре, битанго једна ? ! — Молим, господине, знам. . — А.,. знаш! Видиш ти како је оно безобразно као вашка! Е, онда ћемо друкчије разговарати! Мислио сам те оставити само без ручка, али сад да те попитам како са лаже ! Па сиђе са катедре и окрене шамарати и чупати за косе. — Клечи! Клечи, магарче један! Ниткове, те ли ниткове један! Хоће он мене да лаже: «молим, господине, знам»... Ја ћу показати теби како се зна! Не ћеш ни ручати! Онда се враћа на кадетру, загледа у прозивницу па тек убоде плајвазом. «Нека изиђе тај и тај, да видимо што он зна.” Прозвани изилази и стаје пред катедром и таман зазине да проговори а тек нроФесор: — А је л, бре! Што си таки? Тзак претрне. — Што су ти ципеле тако кал>аве? — Молим, господине, блато је. У нашем сокаку од синоћне кише сама бара. — Лажеш! — Не лажем, господине, Бога ми! — Шта?! Још се лажно Богом куне!.. Е, соколе мој зар ти тако поштујеш трећу „Заповест Господњу.” Чекај да те научим! Па опет скочи с катедре и окупи шамарати! — Разбојниче! Још си се сад иочео лажно клети! Ти ћеш на робију, јест на робију! Да клечиш! И ево ти јединица, нека знаш кад си Бога увредио!.. — Све ћу ја вас сад! — викне пошто се за сто посади, — Нека изиде тај и тај. Сви су бледи а онај прозвани полумртав. — А што си ти бос? — Молим, господине, немам обуће. — А где ти је? — Немам, поцепала се. — Па што ти отац није купио? — Немам оца, господине, а мати не жоже да ми купи.