Delo

436 Д Е Д 0

— тек школовање је ишло својим редом. Ђацима је остајао сав ћар у томе што су силним бубањем на памет усавршили се у читању. За остало колико је Бог дао. Друга су се знања обично учила за школу и оцену, како се учило онако се и заборављало; обично се мрзио онај предмет чији је проФесор -онај што је предавао — био омрзнут. Тако прођоше Ранку четири године у полугимназији. Он беше добар ђак, тј. његов је мозак био кадар да савлада и запамти ону масу речи из Зоологије, Ботанике, Минералогије, Земљописа и др. Знао је он какав је кљун или перје у које тице, какав је лисг у које биљке, знао је избројати сва већа места и градове по Азији, али кад би га на улици запитао да ти каже које је чворак а које шева — он то не би умео показати, као што не би кадар био познати које је јечам а које шеница на струку. Из полугимназије пређе у гимназију и дође у Београд. Ту поче права класична наука: Грчки и Латински језик, Реторика и поезија; њима се придружише још и Догматика, Општа историја и Историја српске књижевности; од природних наука учила се Физика и Физичка ГеограФија, онда још Математика и ТопограФија Ступајући у гимназију прво што се разбираху то је: какав је који проФесор, па су према њима подешавали своје држање. Према оним љутим и надуреним држаху се тактички, а према добричинама беху немилосрдни. Добричина професор морао је платити за све. Код њега су галамили на часу, причали са свим друге ствари, смејали се свакој казни коју би он изрекао. шаралн кредом место на столици на коју би он седео; једном речи: они су тиранисали свога прОФесора. Ранку тада некако умре отац а мати се реши да га и даље школује. Он је свом збиљом предао се послу желећи да мајку задовољи. Као најглавнији предмет више гимназије био је Реторика и поезија. Он је свим срцем прилегао да изучи сва она правила па их је примењивао свуда па чак и у писмима која је мајци писао. Беше манија да се и говори и пише бомбасто и он се трудио да буде и од великих већи. У полугимназији је учио из страха од проФвсора, а у гимназији већ и за то, да би