Delo

ЈУНАК НАШПХ ДАНА 437 задовољио амбицију, коју и сам начин васпитаља подхрањиваше међу ученицима Да би одскочио од својих другова. он поче читати. Све што беше у нашој литератури он је гутао. Романе Видаковићеве и Евстатија Михаиловића знао је готово на памет. Па је почео читати и на страним језнцима као Хаклендерове скаске и Ла Фонтенове романе. Кад је ступио у VI разред гимназије беше му доиуштено да може узимати књиге из Народне Библиотеке. Ту он упаде у прави мајдан и читаше све из реда што му год падаше под руку. Међу тим како је напунио главу разним правилима из Реторике и поезије, то не тражаше у свему томе ништа више него примену тих својих правила. За њега није важио човек. живот човечији он је гледао да ли роман, приповетка или драма имају Фабулу, заплет и тенденцију, јурио је за страшним сценама. Која Је књига причала о животу обичних њуди за њега није важила, њу ннје могао чак ни читати него је непрочитану бацао на сграну. У то време манија „стихова” и списатењства беше на врхунцу код школске омадине. То је раније колено оставило овом у наследство. Ту се писаху песме њубави и вину, оштром мачу, Косову Пољу итд. Та манија није могла ни Ранка мимоићм. Тако је свршио гимназију и ступио на Велику Школу у технички Факултет. Сад је опет настао нов живот за њ. Све што му као ђаку гимназије беше забрањено сад му на једанпут беше одобрено. Ту не беше више проФесорског надзора, смео је дакле походити каФане и гостионице, носити штапић, запалити цигару а да га за то нико не казни. И он се предаде том новом животу, предаде му се свом душом и срцем. Па ипак, школу није заборављао. Важио је као одличан ђак, а одличним ђаком сматрао се онај, који редовно походи школу, слуша проФвсора и хвата прибелешке од његових нредавања, те прибелешке после препише на чисто и остави их у Фиоку до испита. И Ранко је тако радио па је за». три године бављења на Великој школи, био изабран за државног питомца и послан у Русију.