Delo

Са збрком свачега и ничега у глави ступио је он на петроградски университет и у друштву руске омладине, која се тада заносила идејама Доброљубова — који већ беше умро и Чернишевског, кога већ беше тадашња руска цензура и полиција опремила у Сибир. Ту је тек видео колико је ништаван, колико је мало све оно што је учио и колико је празно све оно што је научио. Поплашио се свога незнања, румен стида пењао му се у образе кад је год с којим од својих школских другова морао ма о чему реч проговорити И он се завери себи да се мора попети на ону умну тачку на којој они стоје. Тад настаде рад, огроман, силан рад, у коме је проводио и дневе и ноћи радећи, студирајући, испитујући. Што је год усвојио усвојио је после дуге критике. Рад и наука отворише му читав живот, живот пун светлости и среће. Доста пута. у дубокој ноћи дизаше се он иза стола запламтелих образа од задовољства које рад даје. срећан, пресрећан што и себе може у нешто урачунати. Леп пријем и братско опхођење другова његових кретало га је напред. Не виде он у њима свога друштва с београдске Велике Школе, друштва које би ио читаве ноћи проводило поред чаше или за карташким столом и чији би се разговори кретали у безсмисленим конверзацијама пуних баналности и несланих досетака. То беху људи са свим друкчији, људи, који и радише оно што говораху, људи, који се не заносише никаквом стварју која не би била од онште користи, људи за које Чернишевски вели: «Њих је мало, али с њих цвета живот свима, без њих би он био пуст и труо; њих је мало, али они дају свима људима да дишу, без њих би се људи загушили и задавили. Велики је број добрих и поштених, ама оваких је људи мало, па и пак су они у том броју оно што је тејин чају. што је букет благородном вину, јер од тога добијају они своју силу и свој мирис; то је цвет најбољих људи, то су покретачи по покретача, то је сб соли земљине,” С таквим се људима Ранко здружио, они се трудише и делом и саветима да га дигну на умну висину. Призивали су га