Delo

439

ЈУНАК НАШИХ ДАНА у своја друштва у своје кругове, у којима је он каучио више него из књиге И кад му једног дана спаде копрена с очију те виде како <змо и поред школе — без школе и поред васпитања — без васпитања, он се лати пера и стаде писати појединим својим друговима и пријатењима. Његова писма беху пуна њубави и одушевљења; он креташе своје другове на рад причајући им како се то ради тамо, у људи од науке. Али се не заустави на том. Он поче писати и ио јавним гласилима. Он поздрави свесрдно нову струју која се тек тада беше кренула, Уједињену Омладину. Ои јој писаше, озбиљно нисаше и упућиваше на рад. Некако у то доба у једном од листова београдских беше изашла једна његова посланица Сраској Омладини. У тој посланици говорио је о Веседама и циљу њиховом, о покретачима и о томе какви треба да буду они. „Онај, који није готов, да се за сваки атом својих убеђења жртвује, нек се не зове представником народне мисли. Српске беседе — то су наши митинзи и наши парламенти — оне треба да буду у ово доба преводнице тих идеја” — узвикује он у тој посланици. Онда светује: «Српска браћо! Баците за тренутак «светлост у поезију” (и подобне ствари)! Кад се ослободимо разбираћемо шта је истинита светлост у поезији. и шта призрак. Оставите декламацију о мукама српским! Кад се ослободимо декламоваћемо дивније песме о ослобођењу и препорођају Српства. Дижите успавани сриоки дах! Вежбајте се оружју да вас не застане иеприправне суђени час! «Српске сестре! Оставите за тренутак успављујуће «опере и Фантазије”, а певајте песме што буде срце у јунаку! Оставите слике париских мода (и подобне ствари), којима вас ваша -браћа васпитавају, а читајте како се негују болесници, како се привијају ране од куршума и сабаља! Нека вам је пример сестра ваша «Косовка ђевојка!” А кад вам неки бледи и увели «Душанов потомак” стане шапутати: «о лучету молованом”, о вашим «црним и плавим очима”, о «пољупцу што пали” (како то веле наше госпе) — кажите му, да је за Србина стидно у ово време да се забавља таким безпослицама. А за