Delo

440 Д Е .1 0 то вам јамчимо српском чашћу да ће лепше доћи време, кад нећете бити „луче моловано*, већ достојне српске жене с човечанским правима и дужностима. „Српска омладино! Погледај на сужну рају. њеним грудима заустављена је страховита бујица, која је топила све нас. њеном крвљу купљена ]е сва слобода, којом се ти данас користиш. Погледај на твоју «слободну» браћу, која морају крвавим знојем да зарађују харач, «порезем и «прирезем и још да теби даду срества да се изображаваш. Српско омладинче треба да у истој руци држи и перо и мач — кад је зашто време. — Ради и спремај се! Па кад се разда клик: «Но је витез!?® — да потечеш и тада међу првима са сабљом у руци, као што си сад с пером, да ти не каже сиротиња раја, као што је говорила српској господи у првом устанку! „Ко је вама руво покројно? „Ко лп вам је саков’о оружје, „Разма јадна сиротпња раја? ,Па с Турцима рају завадисте „Завадисте — па је продадосте! „Шта чините да вас Бог убије: „Шта чините тер се не бијете!?“ Та је посланица направила сензацију. Он стече многе присгалице у омладини. И ето за што је он инпоновао доктору Сретену ХШ Кад Сретен изиде нз оне собице угшта келнера : — А где је тај човек ? — Ево га на улици, г. докторе. Сретен пожури на улицу. Пред самим вратима стојаше један човек прилично одрпан, ама тек обувен, и оно што на њему беше, беше некако склоњено. Могло му је бити око четрдесет година. — Јесте ме ви тражили? — Јесам, г. докторе. — Шта желите ?