Delo

442 Д Е Л 0 1 — Хм, хм!... Човек окрену причати: — Тако, разболи се на једанпут. Боже, што ти је човек! Право воле: данас човек — сутра црна земља!... Здрава здравцита била... ишла код Машића ге прала кошуже, па кад се вратила отуд, она седе, посла дете да узме један полић ракије, као ’но ти уморна. И тек што је попила на једанпут се преврте са столице на којој је седела. Седим ја у соби а чујем јаук. «Шта ли је то?в помислим и устанем. У тај пар рупи ми у собу Катица, кћи јој: «Молим те, комшија — вели ходи брже овамо!и Ја за њом и нађем бабу где лежи. Узмемо да је дигнемо — тешка као црна земл>а. А прилично је знате, и темељна .. Доктор и нехотице поче слушати његову нричу — Једва је склонисмо под један крај у соби. Видим не може маћи. — Капља — рече Сретен — Није, него ишлог”. Гледао сам још једног шлогираног, баш сам био ту кад га удари шлог. Пио ракије, пио, па се на једанпут изврте као клада. И баба Смиљана је добила шлог од ракије. Веселница, добра је раденица ама је волела мало више да повуче!.. А, Бога ми, и мора се! Није то лако престојати вас дуги дан крај корита! А она ти је веселница и дан и ноћ... Тако и данас... Пила је сигурно тамо негде и у чаршији, а кад је дошла кући она и ту! Не верујем ја што жеве веле, као да се «огрешила”, што је радила данас па то је веде абгреја”. Шта сам пута ја радио — Бога молећи недењом и празником , па ево ме, Богу хвала, и жива и здрава ! Него то је од ракије А, ево ту смо! Овамо г. докторе. Скренуше у једно двориште које беше начичкано малим кућицама које је газда нарочито за «квартирем градио те је од сваке собице и кујнице узимао по дукат месечно кирије. Двориште беше до зла Бога нечисто ; сметлиште беше на врло видном месту, а беше и пред појединим, квартирима тек нзбачено.