Delo

ВУК СТЕФ. КАРАЏИЋ 455 Изслћдоваше по исторш хорватскои литератури пер1ода возрождешн, Варшава“ 1894., 8", в. особ. стр. 132.—143. и 194. до 202. и раззЈш). Далеко би нас одвела жеља, да о овим аргументима е 811еп1Јо више говоримо; доста је. ако кажемо да је наука што се тиче азбуке на страни Копитаровој , да се хрватскн илиризам претворио у хрватски шовинизам и мегаломанију, да је чешки панславизам изазвао и неколике фалсификате патриотске природе. и т. д. Нема сумње да је Копитарова заслуга у првоме реду, што је Вук почео записивати и скупљати народне песме, и што се одао на нзучавање народног језика и других знакова народности. Последице тога утицања брзо су се показале: 1814. год. издаде Вук прву збирку народних песама, натппс јој гласи: „Мала простонароднва Славено-сербска песмарицаи, у Бечу. — Исте године издао је Вук и другу књигу, исто тако значајну за развнтак српске књижевности, а то је: „Писменица Сербскога језика по говору простога народа написана Вуком Стефановићем СербЈанцем. У Виени 1814.“ 8°, ХП п 106 стр., 5 лнст необележених. После овога, у почетку 1815. находимо Вука у Карловловцима, где је скупљао народне песме, за тим у манастпру ГПншатовцу, чији старешнна бејаше Лукијан Мушицки. Изгледа да је Вук поглавито тада мислио да учи латински и да преради своју граматику, нсто тако да настави рад на речнику, којн већ раније с Копитаром беше започео. Мушицки га је радо примно к себи , на препоруку Копнтарову, с којим је још из ранпјега времена стајао у књнжевном дописивању. Кад се 1811. г. Копитар обратио митрополиту Ст. Стратимировнћу да му нафе поверена човека, којн би га могао извештавати о књижевним и научним новинамау српској лнтературн, овај гаупутп на Мушицког. — Кад се Вук вратно у Беч, издао је другу књигу своје „Песмарице.“ — Г. 1816. Вук је неко време опет провео у ПГншатовцу код Мушнцкога, који га је радо примио као госта. Ту је остао од марта до септембра. Копиаар у једном писму, говореКн Мушицкоме о дару Вукову, вели да бп му ваљало научитн латннски, да га „тК1е1ша881ое Кбр1е (Ке аКег сКе 8с1т1еп (ТигсКегетасћГ ћаћеп, Кт п1сћ1 ићег (Ие Асћзе1п апвећеп зоПеи “ У то доба митрополит СтратимировиК, љу-