Delo

456 Д Е Л 0 тит на Мушицкога , забрани Вуку да се даље бави у манастиру, чије материјалне прилике не етајаху баш најбоље. Вук се врати у Беч с обилатом грађом за речник, коју је уз гтрипомоћ Копнтарову превео на латински и немачки, и за две године могао је наштампатн дело, које би му само обесмртило нме: „Српски рјечник, истолкован њемачким и латинским ријечима, Вука Стефановића. У Бечу 1818.“ — Ове се године Вук ожени Аном Краусовом, кћерју његових домаћина, код којих је био на стану. Г1о старом обичају Вуку беху родитељи нашли вереницу, још док је био у селу. Кад Вук оде из Тршића и више се не врати, запитају га, шта мисли са женидбом, 1812. г., он допусти да се Ружа Тодорова, његова несуфеница, слободно уда, чим нафе прилнку. 0 тој је женидби и последицама Вук. приповедао Срезневском и ми ћемо , мислимо , најбоље учинити, да се његовим речима послужимо: „У Бечу се уиознам с Краусовом фамилнјом; примали су ме као год кога свога од рода; а још већма се спријатељисмо за мога боловања, кад ме је старица Краусова и кћи јој Ана дворила, као да сам им био род рофенп. Још онда сам намислно био, да иштем Ану, алијене смедох запросити с тога, што сам се бојао, колико год због свога православнога закона, толико и због празноверице римокатолнчке фамилије Краусове: да не ће дати Немицу за мене Србина. Време утврди наше мефусобно миловање, и године 18 I 8. поста Ана Краусова моја жена. Добра жена, добра мати, добра газдарица, она је делила са мном добро и зло у животу али уз то није могла да не милује и свој Беч, волела га је више од свих других градова н царевнна, те уговорнвши да у Бечу живимо остадох ту с њоме заједно, и хтео не хтео, забављах се књижевношћу. Далеко сам био од Србије, ал’ сам и у Бечу вавек мислима у њој и с њоме; старао сам се, како ћу се сетити и записатн све, што сам год знао о њој, и тога ради одлазих из Беча, да видим Србију или који други крај српскога народа, па кад бих скупио нов материјал за посао , враћао сам се у Беч, да на ново прионем око својпх бележака."