Delo

462 Д Е .1 0

И овде треба да истакнемо благотворни утицај ученога Словинца Коиитара, који је уз Вука стајао као ваљан саветник и помоћник. А кад је нестало међу живима Копнтара, Вуку су већ пристигле нове снаге у индат: Даничићу у предговору к 2 изд. Рјечника изриком захваљује на помоћи. — Готово је са свима знатнијим људима и књижевницима стајао у пријатељсгву, с многима се дописивао, као с Му шицким, Симом Милутиновићем, владиком Петром II, владиком Платоном Атанацковићем, са П. Прерадовићем Вразом н т. д. У близини Вуковој одрастоше такве снаге , као што беху Ђ. Даничић, Миклошић, Вранко Радичевић, па Ј. Бошковић, Сандић, Рајковић. Вук међу својим пријатељима и поштоваоцима бројаше једнога Јакова Грима, Фатера, Гете-а, Талфију, Срезневскога, Погодина, Надеждина, и т. д. * Вук је с Аном Краусовом леп пород изродио, алн одрастоше и надживеше свога оца само син Димитрије и кћи Мина. Сина је Вук школовао у војничким школама, па је био у нашој војсци официр и дотерао је до чина пуковничког. Колико је сиромах Вук видео муке док је сина наместио у „к. к. Пеше АкаЈенпе^ у Клостербруку, може сваки разумети, а како је с големом родитељском љубављу лебдео над својим сином, видн се нз сачуваних писама. Савети, које је Вук сину давао, још више сведоче, како је озбиљно Вук разумевао родитељски положај Л једном писму, из кога ћу извадити неколико редака, Вук саветује сина одрасла и школована мефу Немцима и у немачком духу, како треба да пази на српски језик. Кад му је син из школе послао почетак рачунице на српском језику Вукмупише: „Из овога, што си ми послао, види се, да ти свој посао добро разумијеш, али да не знаш добро нашега језика, да би мисли своје могао онако казати, као што би Србин Србину казао, него преводиш ГВемачке ријечи и мислн (као што несрећом чине готово сви наши садашњи списатељи); али поред свега тога мени је мило што ти и о томе мислиш, и кад никаква другога посла ни забаве не узимаш, забави се н тиме, а уз то једнако гледај да би добро научио