Delo

463 НУК СТЕФ. КАРАЏИЂ наш народни језик: читај Нови Завјет, Приповијетке нз Старога и Новог Завјета н Српски Рјечник. Јазнамдаје у Рјечнику тегако сухе ријечн читати и памтити , него читај оно што је код гдјекојих ријечи повише српскп написано:из онога не само ћеш учити наш језик, него кеш познати и наше народне обичаје и дух народни.“ У истоме писму: „...немој дакле нигда сметнути с ума стараша за своје здравље и за науку п за добро име и поштење: само с тим можеш бнти срећан на овоме свијету; а без макар кога овога никако. . . . а твоја ће срећа бити и наша.“ Кћер Мина (Билхелмина) била је удата за професора београд. лицеја Александра Вукомановића , једнога од млађих школованих људи, чији је корнстан рад за нашу књижевност н школу рана смрт омела. Мина је с мајком живела у Бечу (о пенспји, коју им је давала српска влада, од издања оЧиних.) Последњу десетину година живота провела је обезбезбеђена лепом доживотном пенсијом од српске државе — а за право нздавања свих Букових дела. Умрла је 1894. год. Али, и ако се угаспло Вуково потомство, и његова дела и поштовање његове успомепе прешли су на цео народ српски, који треба опет да се нада бољему, јер „иза туче јасније је небо, иза плача веселије појеш.“ И ми се надамо да ће опет пза епигонске епохе опет за српски народ настати периода мушкога стварања. II Ноглед на књижевни и научни рад Сви се књижевни и научни послови Вукови могу поделити у три групе: 1. рад на језику, 2. рад на етнографији и 3. рад на историји и географији. Ми ћемо огледати да, бар у главном. изнесемо најзначајније , што је урађено у свакој од ове три области, и ако ћемо радовима прве и друге врсте поклонити више пажше, као што је, заиста, и заслужују. 11 Вуков рад на историји и географији Зато штоје Вук као очевидац и сувременик оних догафаја ц радника из нове српске историје писао своје историске по-