Delo

464 Д Е Л 0 слове, они носе внше мање мемоарски и журналистички карактер. А премда је у Вукову раду врло јака полемичка црта у историским списима не опажа се тај полемички тон. Ну пре него што преЈјемо на преглед знатнијих радова ове врсте, треба ипак негато рећи о Вукову новинарском раду у опће. За велики део успеха у свом раду Вук треба да захвали новинама. Оне су му омогућиле да своје мисли и погледе изнесе пред шири круг читалачки, да непријатељске тврдње и наводе доказима побије, да разноврсне клевете и пањкања обелодани. Изгледа да су и ондашње новине, у почетку само једне, па двоје и троје, не може бити боље вршиле свој задатак, и ако се онда није ни слутило, каква ће сила постати журналистика. А она је данас права сила, само не у нас, јер у нас и остало није све као у другоме свету. И кад упоредимо, шта вреди и како поступа наша сувремена „штампа“, човеку се стужи, јер је њена улога, заиста према времену у коме живимо, и сувише жалосна и ништавна. Каква грдна разлика у нас између садашњости и прошлости! Некада Вјтк, његови помагачи и противници, ломљаху копља зарад многих питања баш у новинама, данас они који би требали да воде нрву реч у јавности, да народна, научна школска и друштвена тштања претресају и расправљају — са неке олимписке висине гледају и... ћуте. Али тим се опет разликују од осталога света, јер је у њему штампа сила, потреба, зато к њој прибегавају за помоћ сви-који желе да о опћим стварима. о научним и друштвеним питањима искажу своје мишљење. Читалац ће се уверити, како је често Вук тражио новине, кад прелиста пет свезака „Граматичких и полемичких списа“ (Београд, 1894.—97.). У почетку Вук је све штампао, осим већих радова, у јединим новинама српским које су под именом „Новине Сербске из царствукицаго града В1енне“ по челе излазити 1813. у Вечу. У њима је штампао своје знамените оцене Видаковићевих романа, прве критике у нашој књижевности, а можда и најоштрије што их је било. Он у њима писцу одриче и знање логике и географије и историје. и поезије и реторике, а уједно вели да Видаковић не зна ни што је морал стид и учтивост. а непознаје карактера народа нашег. Као што се види, — страшна критика (в. Полем. и