Delo

460 Д Е Л 0 славе и величине. играли знатну улогу. Разуме се да је и на локалне приче и предања, везана за манастире и личностн, које су у њима боравиле, обраћао велику пажњу. Осим почетка, јер је описао само десет манастира, Вук није стигао а можда није имао ни прилике, да друге тако опише. Овим су описом обухваћени само Кабларскн и Овчарски манастири. Осим Никоље, под Кабларом, у којој је нашао чувено Никољско јеванђеље, описао је Јовање, Вазнесеније, Преображенпје, Благовештење, Троицу, Ваведење, Савинац и Вујан. Што је вредно пажње, Вук, с чисто научном тежњом, на впше места има и другу: труди се да у својих читалаца изазове љубав наспрам њихове историје. У другој књизи „Данице“ штампано је „Географическостатистическо описаније Србије“ (стр. 21—120). Прво иде „описаније земље,“ први научнији оглед географског проучавања Србије, уза њ је приложен тачан опис села београдског пашалука, израфен према службеним прилозима у Крагујевцу у 1822 год. Попис селз, у другом дблу Србије који је још онда био под Турцима штампао је Вук у „Даници“ за 1828. г За „описанијем земље“ и споменутим прилогом имају белешке о старој историји Србије, о Србији за турскога госпоства, о хајдуцима, кметовима и кнезовима, о домаћем животу Срба. напомене о вери, цркви и школи у та стара времена, а то је све обухваћено натписом „опнсаније народа.“ Нове се историје Србије искључиво тичу историски чланци Вукови, у „Даницама“ штампани. Овамо спадају у првом реду његове биографије знатнијих радника из доба борбе против Турака. Тако има у Даници за 1826. особито интересна и жива слика Хајдук-Вељкова живота. У Даници за 1828. г. има „живот гБорфа Тгурчије,“ код кога је Вук писар био; у оној пак за 1829. имамо биограФије архимандрита Стевана Јовановића, архимандрита Хаци Рувима, Станка Арамбашића, Радича Петровића, Тодора Бојковића, Милоја Петровића и Милоша Стојковића—Поцерца. Много доцније у својој књпзи „Правителвствукшци совћтт сербскЈи“ (1860) Вук је допунио овај низ још биографијама неколико славних Срба из првога устанка: Миленка Стојковића, ГГетра Тодоровића—Добрњца и Ивана Југовића, иознатог осниваоца „велике школе“ у Београду. И ове као