Delo

БУК СГЕФ. КАБАЏИЋ 467 год оне раније биографије, нису потпуне: то су више карактеристнке у неколико маркантних потеза, с неколнко знаменитијих факта нз живота ових раднпка. Дналошка форма и уплетене анегдоте дају им особиту рељефност, те су лепо сведочанство даровитости нашег Вука, којн је у неколико речв знао вешто окарактерисати људе, живот и обнчаје Овима нимало не уступају својим пластичним обликом два већа историска чланка у „Даннцамаи штампана: то су „Прва година српскога војевања на дапје“ (стр. 136.—221. „Даницеа за 1828.), и „Друга година српскога војевања на даије'* (у „Даници“ за 1834.). У њима Вук описује почетке борбе за независност ирема причању и сведоцбама очевндаца. Може се забавити начину посматрања и осветљавања људи п догађаја, критичосги ових чланагса, нначе врло драгоцених као псториске графе, али су они у литерарном погледу узори лепе прозе: диалошки начин нзлагања даје Вукову причању о војевању наших старих епски тон. Тако нам неизбежну једностраност н непотпуност искупљују живост и природност у излагању, епски тон, лепе еппзоде и изврсне карактеристике појединпх личности. Даље треба споменути две Вукове оделнто издане историске радње. Прва је „Житије Ђорфа Арсенијевпћа Емануела“ (Будим, 1827.). Борфе А. Емануел био је руски генерал п губернатор Кавказа. Родом је из Вршца; за турско-аустриског рата 1788.—90. он је за храброст добио официрски чин, после је прешао у руску војску и у њој дотерао до генерала. Као каваљернски генерал особито се у ратовима с Наполеоном прочуо смелим нападима, на пр. за време велнке „битке народа“ код ЈГајпцига, 1813., кад је заробио маршала Лористона и читав батаљон француских војника а са шаком људи. Као старешина руских кавкаскнх провинција одликовао се паметном управом: новн његовп биографи руски прнчају да је особпту пажњу поклањао школама, и да је први скренуо пажњу учених кругова на природна богатства Кавказа, достојна да се проуче у сваком погледу. Свакако је Вук желео овим делом да покаже своме народу, каквих има честитих синова, достојннх угледања, који су у моћној царевини руској нашли склоништа, не могући остатп у Аустрији, и онамо