Delo

468

д к л о стекли иеликих заслуга као добри војници и учени људи: треба се сетити имена Петра Текелије, генерала Зорића, Бецкога, Трлајића, Стојковића, Тодора Јанковића од Миријева и т. д. Али је ово дело опет доста слабо, слабије но и једно друго Вуково дело, а то је лако разумети, кад се зна посматрачкп дар Вуков, подобност да нстакне све што је маркантно и вредно пажње, а нарочито кад се зна да Вук није био кабинетски научник, те није могао свој дар употребити у овој прилици, говорећи о животу човека, кога лично није познавао. Боље је од споменутога друго дело Вуково, првп пут нздано руски у преводу Михаила Германа: „Жизнб и подвиги кнлзн Милоша Обреновича“ (Спб. 1825.), други пут 1828. „Милош Обреновић кннзб СербЈе; или грађа за Српску Истор.ију нашега времена“ (Будим). Док у руском издању причање нде до 1821. у српском допире до 1827, а пред самом бпографијом има преглед нове српске повеснице, оданде где је Ј. Рајић у својој „Исторш славннскихг народовг^ и т. д. стао. т. ј. од године укидања пећскога патријархата (1765.). Руско се издање од српскога разликује великим истицањем легитимности кнеза Мнлоша, због руских цензурних прилика, пошто је руска цензура у духу свете алијанције оштро пазила на сваки слободоумни па и нацнонални покрет. Вук се, колико је могао (јер је писао о владаоцу и своме добротвору). доста објективно држао Али, док је државничка радња и сувише истакнута, а то је донекле и оправдано, јер Милош беше вофа српског народа, јунак и мудар политнчар, који је полако склањао све препреке државне самосталности нове српске државе; — Милошев је карактер и домаћи живот остао у позадини, би се рекло, намерно прећутан. И ово је дело посведочило, да је Караџић даровит приповедач, који вештачком кичицом читаоцу ствара слику за сликом ондашњег страдања народа српског. У уста појединих лица, неки пут и самога народа, он ставља читаве говоре, који његову излагању дају особиту живост. Кад је 1828. год. Леоиолд Ранке био у Бечу, упозна се с, Вуком и, заинтересовавши се за судбину нашега народа, стане г а нспптивати на састанцима њиховим, готово свакога даан