Delo

469 Ј!УК СТЕФ. КАРАЏНЋ о Србији и о српским стварима, а Вук мује исприповедао све што је о том знао, поред тога послужио га је неким документима српскпм. Тако је Ранке, после године дана, могао наштампати у Хамбургу познато дело „ВЈе зегбјзсће Кеуокишп зи8 (1еп »егћЈвсћеп Рарјегеп пш1 МШћеЈкт^еп. Нашћи㧑 18591, 1844"‘;, српски један део од Ст. Новаковића с руским допупама Бартењева 1864 у Веограду. 1879 то је дело ушло у састав великог Ранкеова исторпског дела „бегћЈеп шн! (ће ТигкеГ 1ш пеип2ећи1еп Јаћг1шпс1егћи Сам Ранке, у предговору овоме делу, велн да су његову излагању о Србији основом послужила В\гкова причања, а да је сваку реч Вук сведоцима потврдио, те се тако постигла потпуна поузданост; за себе пак Ранке рече: „ 01е Ка88ипа-ћћећ шјг ићег1а88еп“, за то је он Вуку уступно пола хонорара од дела сво1^а — Кад је у Боснп букнула буна против рефорама из Цариграда под Хусеином Ррадашевићем, „змајем од Босне“, Ранке замоли Вука, да му о том напише чланак на немачком. В\ к то уради, и он му га наштампа у 2 свесци ШбИлчбсћроННбеће ХећзсћгЈН; за 1864: „Цећег сПе 1е17Деп Ипгпћеп 1п Во8ш'еп“, и тај чланак уфе у састав споменутог великог дела: 8егћЈеп ипЈ Тигксј, од кога такође имамо Новаковићев превод (1892. г.) Раније смо споменули Вукове чланке на немачком о I (рној Гори н о Црногорцима у књизи Моп1спе§то шк1 Моп1епеот1пег (С.оИа бигИо-агЈ). — Најпосле треба да споменемо један исторпски спис, којн је Вук издао на заранку својих дана, а то је ..ПравнтелвствугошдГг Совктг. Сербск1и за времена Карађорђијева или отимање ондашњијех великаша око власти“ (Беч, 1860.). Вук је мало говорио о самом раду „Совета“, али зато тим вшпе о историји Карађорђеве владе н о одношајима његовим наспрам српских војвода. Можда погађа Кулаковскн, кад вели „да ће поглавитн узрок бити, што Вук ннје оппсао рад „Советов“, у самом карактеру Вукова дара; он је био прнповедач а не псторик, па је јасно: зашто је историја односа Карађорђевих према разним лпчностима давала обилату грађу за Вуков таленат, док је за опис рада „Советова“ потребно било пнсцу других особнна. Ипак је овај спис лепа допуна и продужење чланцима о првој и другој години српскога устанка (у Даницама" 1828. и 1834.).