Delo

Д Е Л 0 470 2. Вуков рад на етнографији Вук је у своме раду на етнографији у нас оригинална, необична појава, у историји јевропског покрета за изучавање народа ц његова живота јако истакнута личност. Пу ни он не може бнти изузетак од познатог социјалног закона, да је и он чедо свога времена, своје околине. Истина он је у своме раду и у начину рада на етнографији просто ненадмашан и са данашњега научнога гледишта он може послужитн за пример, зато нам и изгледа да се тако високо узнео над погледима ондашњега српскога друштва. Али, ако га пренесемо на земљиште, из кога је он тако рећи изникао, у ону духовну атмосферу немачке науке првнх десетина нашега века, онда га тек можемо и разумети и правилно оценпти као одличнога носиоца научних етнографских тежања, и ако се он ни најмање није упуштао у научна објашњења. Премда се Вук у своме раду није упуштао на историско и компаративно поље , него само радио у ограниченом кругу сабирања графе, ипак не ће бити на одмет ако позабавимо наше читаоце погледом на прилике , у којима се јавила немачка „историска школа“, јер и Вук вели: да један од првих људз, за које је знао да се интересују за наше народне песме Мугаицки — ,,сам од себе јамачно није на то дошао , него читајући Хердера или по напомињању каквога другога нностранца,“ а за себе додаје: „да наше народне песме почнем купнти и штампатн .... томе (је) прави и једини узрок Г. Копитар“. Истом су у новије време јевропске образованостп националне науке, вели учени Рус А. Лиаин, који нам служи као поуздан обавештач (в. његовог дела ;?Истор1Л русскои зтнографш“ том в I, стр. 3.—5. и томђ II, стр. 3.—7.), постале предмет пажње научника и политичара, а оне су управо изучавање народа и његова живота, и свега што је с овим у свези, те да би се на научан начин испитао карактер и живот народни, као основа народностн и државе; да бн се начела, што из њих проистичу, особине п сувремене потребе истакле. Национално-политички покрети с краја прошлога века учннише