Delo

ВУК СТЕФ. КАРАЏПЋ 471 да ове студије постану предметом опћег пнтересовања. Исторпја новијих векова поче све више доводити народе у пријатељске и непријатељске односе; државничка и теоретичаЈтска мисао не застајаше код националних преграда, она тражаше опћих принципа и уочаваше племенске особине; мало по мало све већа потреба биваше у историској науци, да се рационално објашњење нађе растуреним историским фактима. ХУП век поставља већ питање о философији историје. Поред свеколпке апстрактне н космополптске прнроде његових теорија о друштзу, XVIII је век наишао у историји на питање о ,,нравнма“, т. ј. о племенским особинама — о народности. Полихистори, којих је у томе веку било тако много, почињу обраћатп пажњу на црте из народнога живота, на народну нрошлост и старине, а с тим поче оно археолошко н етнографско сакупљање, из кога се, у нашем веку, развн права наука. Из научнога се интереса јави пажња према народним масама с једне, нз лпберално филантропских теорија тога века с друге стране, најпосле н из онога унутрашњега политичкога врења , што тада наста у крилу јевропскога запада. Већ су учестани протести против старога феодализма. ојачавши политичку свест у „трећем“ сталежу , почели крчнти пут и к „четвртом“, ка оној, дакле, пдеји о целокупном народу, слободном и истонравном. Још су ширу основу дали овоме покрету јевропски догафаји нашега века, а идеју о њему узвисилп на ступањ руководнога принципа —сједне стране национално-политичкога, а с друге демократскога. Брзи развитак културе п привредне снаге, велики полптички догафајп тражаху свеколико напрезање народних сила, а то је опет утицало на развијање јавнога мишљења, па дакле и демократскпх тежања: ишло се за тим, да се повећа привредна моћ народна, па, наравно, и да се прошире народне слободе и просвета. Упоредо с демократским покретом пшао је п национални, што је се најбоље могло опазпти у буђењу националних тежања и у оних племена, о којима се пре није знало ни да су жпва (напр. у Словена). У литературп је ово истицање нацноналне пдеје на политпчкоме и друштвеноме нољу иропраћено необпчним покретом, бп се рекло, преломом, који у појезијп даде нове правце