Delo

Д Е .1 0 472 а у науци читав ред специјалних огранака. У неку руку т. зв. романтизам био је демократска реакција против аристократскога псевдокласицизма и учинио је да се даде народноме генију, кога у литератури нису радо гледали, место њега достојно. Романтични покрет разне боје и јачине обузе целу Јевропу. Књижевност се промени п по форми и по садржини; и књижевни се језик стаде мењати: и у богатим и обрађеним литературама не само што се у књиге увлачаше народни језик него и провинцијални говори. Тако су се у друштво шириле мисли, префе непознате у литератури, елементи, на које се с висока гледало: друштво се изблиза упознавало с простонародним животом, с његовпм најтамнијим кутовима како за мекане идиле, тако и за силне драме и романе поезија је овде находила ваљаних тема, те тако паташе друштвене осећаје најблагороднијим знацима љубави према народу Интересовање за народ у области науке подстаче много веома занимљивих ц поучних истраживања, која су историји потпуно променила обличје, а у друштвену свест унела ново схватање народнога живота Наш век има да покаже у немачкој књнжевности врло обилат и разнолик развитак како историске науке тако и помоћних јој дпсциплина. И док су се енглеска и француска литература развијале често с великом научном силом , алп и с некаквом издвојеношћу и једностраношћу; немачка је на протпв раније пошла путем мефународног дружења, а тојој је давало перспекгнву већега богаства у графи , опширније генерализације. Овамо спада н појава немачке историске школе: то беше таква голема сила научна, да је јако утицала. не само на научни полет у Немачкој, него је била и ван гранпца немачке литературе од плодоносна утицаја. Теориска основа полету и развитку историских студија беше у Кантовој философији, која је унела дух критпчке анализе у историска истраживања. Новим су псториским погледнма крчпли пут разнолнко изукрштани књижевни појави, политички и друштвени догафаји. На развитак нове нсториографнје нарочнто су утицали Хердерови погледи. Он је, полазећи од Русоа, исказивао с одушевљењем своје идеје о „човечности44, чнји развитак чини унутрашњн смисао свеколике