Delo

БУК СТЕФ. КАРАЏНЋ 473 човечанске повеснице, а испитујући природне почетке културе и просвете, полагао је темељ националним студијама. Сад се истицала реална личност народна на супрот анстрактном рационализму француске философије прошлога века, и па место космополитскога долазио је национални правац. На н>ој се познају трагови узвишених тежања немачке појезије, која је у делима Шилера и Гетеа, у покретима ромаитичне школе, ширила област песничке моћи стварања и осећања, — уз сло бодњачке и хумане идеале из сувремености, обнављајући новоме друштву на корист идеале античнога света; мистичну поезију средњих векова, исконски свежу појезију народну. Француска је револуција феудалном принципу задала ране без пребола, догафаји из Наполеонове епохе пробудшне национално осећање, а с друге стране умове упутише на историско проучавање националности и њене природе. Под утицајем свих ових разноликих умних и политичких узрока п друштвени се интереси пробудише , а с тим се прошири и обзорје историскога проматрања, те тако све то изазва „нсториску школу.и Први се почеци научне критике у духу историске школе јављају још крајем прошлога века; из ње се за тим разви читав правац, изради нова метода. Хердер је још у Кенигзбергу, Риги и Штразбургу почео сабирати народне песме свих народа, које после 1778. и 1 779. године издаде у Лајпцигу као Уо1кЛЈес1ег и под другим именом познате „8ћштеп <1ег Уо1кег т ПеЛепГ. На њ су пак доста утицали Макферсонов „0881ап“ и зборник владике Персн-а „Кећциез о! апс1еп1 Еп§ћ8ћ рое!гу“ (1765.), који су у доба Лесингове борбе противу францускога утицаја у књижевности, у Немачкој, па и у Јевропи, необпчан углед задобили. У оној борби лајпцишке школе са швајцарском, Готшеда са Бодмером, немачки народни дух скида пута француског конвенционализма, и народна поезија, замењује псевдокласичне идеале. 8а Хердеровим подстмцајима долази одмах чувено дело своје врсте „Рг>>К^отепа 1п Нотегити Фрндриха Августа Волфа (1795), који изнесе нову мисао, да Омиров еп није случајно, самостално дело једнога песнпка, него је национални производ; зато место традиционалнога слепца треба као творца му узети васДело XV 31