Delo

478 Д Е .1 0 Научник поступа с 1о1к1оге-ом друкчије: докле га песник прерађује и даље развија, онај се груди да га што тачније забележи, тако рећи фотографише за научне потребе. Резултати, до којих се овде долази, веома су поучни и важни како за исторпју једнога народа, тако и за опку. Компаративно нзучавање 1о1к1оге-а открива нам многе, често пута неслућене мефународне везе, за које не зна документнрана историја; неки се пут може врло дубоко догледати у прошлост, из које немамо других сведочанстава. У овоме изучавању народа н народног живота ништа није тако незнатно, тако сптно, као што неком на први поглед изгледа (в 6г. Мауег у Еаза у 8 шк! 8И;исиеп гиг 8ргасћ- ипћ Уо1к8кип<1е, чланак о 1о1к1оге-у). — Али научно испитивање не сме бити једнострано, потребно је врло много обззривости, особито кад се жели показати генетичко-историски развитак разновсних манифестација народне културе, материјалне и духовне. Врло лако моћно је нешто, што је са стране донесено, што је узајмљено, огласити као старинску властиту творевину, као што обрнуто често бива да се нешто ново огласн за стариско имање. У овом је погледу баш „историска школа“ Гримова много грешила. Истом је ново доба донело критичније погледе, и ако је разорило многу патриотску фикцију у лингвпстици , митологији, археологији и т. д. Да то на једном примеру из народне књижевности иокажемо. Позната је митолошка теорнја Ј. Грима, по којој су народне приче: бајке и гатке (скаске) талог од некадашњега веровања, који видимо и у многим нашим јуначким песмама, веровања пз индојевропске заједнице, које се собом понеше при разиласку из прадомовнне поједина индојевропска племена и сачуваше после неколико тисука годпна мало промењено, само љуском застрвено, тако да треба само тарнути, па да сине старинско злато: листови из индојевропске заједнице. Тако се мислило да је нађен кључ и за „индојевропску митологију“ , коју су у Гримову правцу наставили реконструисаги Кун , Шварц, М. Милер и т. д. — II ако је теорија сељења и узајимања коју је Теод. Бенфај нзнео на супрот митолошкој Гримовској, унела доста светлости у развитак народних књижевности еуразнских народа, она није могла пружити кључ за сва врата која воде