Delo

ВУК СТЕФ. КАГАЏИЋ 479 у ризнице народнога знања. И после рада толико предстанника ове историске школе, Либрехта, Келера, Коскена и много других, критика је открила много слабих страна теорије сељења и узајимања (из усмених и књнжевних врела), јер и после публиковања варијаната појединнх мотпва са свих страна белог света — психолошкп, творачки акат остаје неразјашњен. Зато је и једном и другом правцу дат леп коректнв у антрополо Дпкој школи Тајлора и Ланга, који упућују на веровања и причања примитивних, од вајкада некултурних народа, одакле се добива онај жуђени нсихолошки књуч за разумевање постанка прича. И поред свега овога, остаје још много тамног и нејасно и у новим проучавањима. Као што смо већ на једном месту казали , Вук је био одличан скупљач, одличан посматрач , његово је бистро око умело завирити у најскрнвеније кутове н отуда извадити чисто злато. Он је био прави мајстор у своме послу, други су били дилетанти. Али су и дилетанти добро дошли, ако само описују верно што су чулп и видели; иначе, ако хоће да се уплећу и у научна објашњења, да знањ.е, које су на дохват стеклн, примене на етнографски материјал — они су од велпке штете. 0 научном нроучавању народнога живота у нас не можемо рећи нпшта особито, јер су наши испитиваоци оставили најплеменптије поље, и за оно што.знамо о нашој поезији, ако пзузмемо неколика заслужна имена: Новаковића, Јагића, Маретића, Зпму, — треба да захвалимо странцима: Веселовском, Халанском, Волнеру/Серенсену, Махалу и т. д. Тако је нпр. и ..бГМе И11Ј Вгаисћи нашао обделаваоца у лицу Фр. Крауса, као што је за научно проучавање баш оних крајева, које Вук нијепоходио, „земаљска владаа босанска нашла већином странце-раднике, који у „Гласнпку Земаљ. Музејаи и у „МПбзепбсћаћШсће МЈићетћто-сп аиб Вобтеп ипс1 Неггеоцлута^ публикују своје резултате. У нас се тако мало поклањало пажње, да међу академиским предавањима за читаве деценије једном дваш можете наћи да се о нашој поезији предавало, о етнографпји у ширем смислу не треба ни спомињати. Чини нам се да би другн народи , кад би имали овако свежу , овако дивну по-