Delo

Д Е .1 0 езију , овако очуван народни живот и обичаје, какве нам је Вук пружио у својим збиркама друкчије знали ценити ово народно благо! Све етнографске радове Вукове најбоље ћемо прегледати, ако их распоредимо у ове четири главне груне: 1. Еародне аесме. а. Прву збирку народних песама наштампао је Вук1814. у Вечу: „Мала простонародна славено-сербска песнарицаа из дана Вуком Стефановићем, у ВЈенни 1814.“ У њој су само оне песме, које је он добро знао или које му је помогла записати нека његова рофака, жена Стеф. Живковића, преводиоца „Телемакова“. Једина песма, коју није „у Беч у глави донио“, то је „Жалосна песма племените Асанаганице“, узета из Фор тнсова дела „Уја^очо т Ба1таг1а аћ. ЛЊег1о Рогћв. 1п Уепе21а 1 724.“ Вук признаје у предговору к I књ. песама 1824. год., да је сам кварио језик „желећи језик поправити (по онда шњем општем мњенију наши књижевника)“. У овој књижици, заметку потоње збирке, има 100 „женских“ и 6 „мушких“ или јуначких народних песама. Другу је збирку издао 1814. , а то је „Народна Србска п 1.снарица, издана Вукомв СтефановићемЕ , у В1енни 1815.“, посвећена Копитару. За ову је збирку сакупио песме за бављења у Срему (у Карловцима и у Шишатовцу). Јуначке је песме записао од Тешана Подруговића и Филипа Вишњића, од кога је записао иесме што их је сам Филип испевао; неке песме пак од остружничког кнеза Максима Ранковића. Има 101 женску и 17 мушких песама. Копитар је у својим рецензијама у \У7епег а11оет 1ппо’ 1815 КЛетпеге бсћпћеп, о47. — 369.) од Вукових песама неколике превео на немачки, а поредио их с Омпровим епом. Немачки књижевници већ се почињу интересовати за нашу народну поезију. — Ношто је Вук био заузет другим пословима, прошло је иуних седам година до новог издања песама Ове две књиге (1814. и 1815.) сматрају се као прно из дање (бечко) наших народних иесама.