Delo

482-

д к л о хард у Лајпцигу читаву збирку у 2 свеске под натписом: „\тПа бегТзЈзсће УоИчМлеЈег ипс! Не1с1етпагсћеп “ Преводноц}" је особито био на руци Сима Милутиновић, Вуков побратим, који у то доба беше дошао у Лајнциг да штампа Србијанку*'. После овога може се набројати читав низ превода на све јевропске језике, које овде не можемо све наводпти (видн III књигу „Браства11, стр. 153. —227, и \Чепас Загребачки за 1893. г.) в. Полако умножавајући своје збирке, Вук је 1841. приступио к трећем завршном и најбољем издању народних песама Издање иде овим редом: „Сраске народне ајесме скупио их и на свијет издао Вук Стеф. Караџић; књига прва у којој су различне женске пјесме,“ Беч; за тим „књига друга у којој су пјесме јуначке најстарнје“, у Бечу 1845.; па „књпга трећа, у којој су пјесме ј}шачке средњих времена,и у Бечу 1846.; после већег размака у времену, тек 1862., дакле пред смрт, штампана је „књпга четврта, у којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу,“ у Бечу. Ово је аоследња књига Вукова издања народних песама, јер су „књигу пету, у којој су пјесме јуначке новијпх времена о зојевању Црногораца; трошком народнијех прилога,“ у Бечу 1865., и „Српске народне пјесме из Херцеговнне (женске); за штампу их приредио Вук Отеф. Карацић, трошком народнијех прилога “ у Бечу 1866. — издали чланови одбора. састављена после смрти Вукове (Огњ. Утјешиновић. Ф. Миклошић и Ј. Суботић). Вукова је удовица Ана 1875. год. сва како с помоћу словенск. добротвор. комитета у Петрограду и народнпх добровољних прилога издала другу књигу, без и каквих промена. — Као друго хронолошко, иначе четврто, ТЈзеба споменути држивно уздање „Одбора за нздавање Вукових списа“: I— 1891.,11—11886., 21895., III— 1894. н IV—1896., нза којих ће,јамачно, доћи и V и У1 књига наших народних иесама које из поменуте две књиге по смрти Вуковој издате, које пак из рукописа Вукових. 2. Народне ириаоветке и загонетке. Вуков рад на сабирању народних приповедака није ни тако систематичан, ни онолико обилан, као рад на сабирању