Delo

516 Д Е Л 0 1. Мусломанска вера није непосредан узрок сдабостп царства огоманског, ннти је сметња његову опорављању. 2. Народ је млад, снажан, трезвен, одан верп ; не достаје му само добра управа; до њега је крнвнца само у томе што је слепо послушан недостојним властима. 3. Владалачка је породица искварена животом серајскнм, али још није нсцрпена. Могла би се „опоравитн1*, ако би се држала програма партнје реФорматорске. Потребно је да она буде на челу царства; без ње ■се снага турска не бн одржала. 4. Управнп организам захтева радикалну промену. Што су преставници власти педостојнн узрок су њихово незнање п политика Абдул Хамида. Створила се каста, коју би требало реФормисати конкурсом. 5. Влада би требала да има поуздан, уставни ослонац, који би јој давао моћи да штпти законе протпву самовољних прохтева, који би потицали нз двора. У овом се ослонцу састоји у осталом кључ за решење отоманске проблеме. Окретност отоманска може чуда учинити, само ако ■се једном призна н утврди, да влада тражи од свију да буду часни и ревносни. 6. Захваљујући овом ослонцу и релативној слободној штампи, сузн_ла би се данашњазла, а друштву, чији квареж потиче из двора, вратио би се нормалан живот; мусломански би се свет научиодаје послушност властпма доиста врлнна, али да није правило без изузетка. 7. Турцн су дорасли за уставну владавину. 8. Докле вдада султан Хамид, отомански свет и Европа неће се моћи надатн, од њега ничему другом него немирима п само немирима. Као што се по овнм закључцима видп, заслужују пажњу и поставке, нз којих су они изведени и ми ову књпгу препоручујемо свима, којн би ради били изближе се упознатп са стањем у Турској. Свет. 1о биг ип ргосе(1е (Пп1($га1тп {ЈгарГцие Лез циаИопб (ИГГегепИеПез (Штамиано у Сотр1е» Кегк1118 Зе ГАкаЗегше Зе8 8С1епсе8 Де Рап8, 1897.). 2о С^иеЦиеб Гогти1ез ^епегакз геШез аи са1си1 (1ез т1е$га1ез Мшеб. (Штампано у КегкИсопИ 3е1 С1гсо1о та1етаКсо Ш Ра1егто 1897.). « Обе су расправе од г. Мих. Нетровића проФ. Вел. Школе. — Прва расправа садржи један нов принции за граФичку интеграцнју општих типова диФеренцнјалннх једначина првога реда. Метода је основана на најиростијим хндрауличним законнма и апарат за граФПЧку интеграцију, шројектован за тај циљ веома је иросте конструкције. Он се може упо-